Wednesday, July 9, 2014

SABOTAGE

SABOTAGE Davida Ayera je film koji izuzetno dobro funkcioniše uprkos brojnim fundamentalnim problemima što ga automatski ubraja uz rame sa nekim od Arniejevih klasika koji na mnogim nivoima nisu bili dobri filmovi ali zapravo jesu bili vrlo prijatni. Ono što međutim, izdvaja SABOTAGE od tih filmova koji nisu akademski gledano ispravni ali jesu dobri, upravo je to što on u mnogim aspektima ne samo da nije dobar u akademskom pogledu već nije ispravan ni kao Arniejev vehicle.

Naime, SABOTAGE je film koji je vrlo tepško žanrovski odrediti što u principu za Arniejeve filmove nije dobro. Ovo je u osnovi triler, ali u njemu ima dosta hard-R akcije, međutim pored napetosti tu ima i misterije a pored misterije ima i estetizovanog prikaza savremenih formi organizovanog kriminala. Dakle, SABOTAGE ima ozbiljne probleme da odredi šta je jer neki od tih segmenata odgovaraju Arnieju kao glumcu a neki ne. Međutim, to nadoknađuje time što svaki od ovih segmenata ima svog junaka koji ga nosi. Tako Arnie nosi hard-R akciju, Olivia Williams koja paradoksalno možda ima i najveći screentime nosi misteriju, dočim svi ostali nose ostatak. To nas dovodi do onoga što je SVAKAKO najnedopustivije u filmu sa Arniejem a to je da on nije dominantno glavni lik i da se samim tim ne ravna sve prema njemu niti mu se sve prilagođava.

SABOTAGE je iz svih ovih razloga imao predispozicije da bude potpuna katastrofa što je u principu i postigao ako posmatramo bioskopski skor koji je bio sramotno slab. I rekao bih, istovremeno nezasluženo i očekivano. Očekivano utoliko što je ovo film koji Arnie headlineuje a nije zapravo film o njemu, a nezasluženo jer film UPRKOS svakom od ovih gafova i dalje funkcioniše.

Ayer i Skip Woods uspevaju da stvore svet hard-R pandura, meksičkih kartela, ubica-psihopata, nikaragvanskih odreda smrti i svega onoga što volimo da gledamo, i to u spoju sa vrlo vibrantnom rediteljskom egzekucijom čini da se SABOTAGE podnese upravo kao jedan hard-R doživljaj, a da se filmski kvaliteti bace na drugo mesto.

Ayer je kao reditelj okupio odličnu glumačku ekipu, ali je uspeo i da iz Arnieja izvuče nešto od one dezorijentisanosti matorog Johna Waynea iz pokušaja da uhvati Eastwoodov talas u filmovima kao što je McQ, s tim što je SABOTAGE bolji od McQ. Dakle, Arnie u ovom filmu nije kanonski Arnie, drugačiji je, ali funkcioniše. Međutim, osim Arniejevog zbabljenog tela koje je sada dobilo jedan novi kinematografski kvalitet, ključ je u tome da jako dobri glumci sa Oliviom Williams na čelu neprestano "igraju" i Arniejev lik. On je legenda koja svakako dosta dela ali se o njoj mnogo više pripoveda i mnogo više se o njoj razume iz ponašanja ostalih likova nego iz akcija konkretnog junaka.

U tom pogledu, ESCAPE PLAN ostaje najbolje "shvaćeni" Arnie u Arniejevom filmu mirovine i posle političke karijere iako on tu ne igra glavnu ulogu. Pisao sam o tome koliko je značajno bilo Hafstroemovo razumevanje razlike između Arnieja i Slya. Kim Ji Woon pak u THE LAST STAND uprkos pokušaju da se uroni u američku filmsku tradiciju jedino nije uspeo da ukapira Arniejevu ulogu u njoj.

Ayeru je čini se takođe izmaklo to da shvati Arnieja, kao komičara u osnovi, ali je zato uspeo da napravi dodatni napor i zbilja izgura ovog glumca da u njegovom filmu bude nešto drugo.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment