Saturday, November 18, 2006

MELISSA P

Pogledao sam MELISSU P Luce Guadagnina.

Reč je o lošem filmu po lošoj knjizi, ukratko rečeno.

S tim što se iz knjige mogao napraviti bolji film, a možda čak i vice versa.

Najsimptomatičniji je taj brak filozofije i psihologije koji mora da se sklopi sa erotikom kako bi se ona opravdala u savremenom mejnstrim filmu. Još od Bertoluccijevog LAST TANGO IN PARIS, radost erotike je u mejnstrim filmu praćenja filozofskim i psihološkim konstrkcijama. Ponekad mi se čini da su te intelektualne digresije neka vrsta poreza na erotiku u savremenom filmu.

MELISSA P nije dosledna adaptacija ovog erotskog dnevnika, niti u filmu preterano ima erotike.

Ukratko rečeno, umesto da se poentira kao u knjizi da se Melisa prokurvala zato što je počela da tretira muškarce kao što su oni tretirali nju, u filmu otpšrilike ispada da se pšrokurvala pošto su joj baku smestili u starački dom.

Iz ličnog iskustva mogu da kažem da me je tako nešto umalo zaista gurnulo put bluda i razvrata pošto sam, kada mi je baka pred kraj života smeštena u bolnicu, dobio svoju sobu. Pa sam tu eventualno mogao da bludničim.

Mdđutim, Melisa je već imala svoju sobu, josš dok su živli u proširenoj zajednici sa bakom, te bakin odlazak u dom zaosta nije adekvatno opravdanje.

U svakom slučaju, stare perverte verovatno neću moći da odgovorim od MELISSE P, ali nemoj da posle bude da nisam upozoravao!

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment