BREATHE

Stefon Bristol je morao dosta brutalno da se otrezni posle velikog i, uprkos tome što je film bio kul, ipak nezasluženog uspeha filma SEE YOU YESTERDAY. U svom drugom pokušaju, nije imao pokroviteljstvo Spike Leeja, nije imao afroameričku supkulturu da se na nju osloni - iako u filmu igra sjajna ekipa afroameričkih glumaca kao što su Quenzhane Wallis, Common i Jennifer Hudson dok je nasuprot njih isto odlična bela ekipa - Milla Jovovich, Sam Worthington i Raul Castillo.

Kad vidite ovakvu glumačku ekipu, prvo se upitate kako je moguće da za ovaj film ne znate, da ga niste gledali, da za njega verovatno niste ni čuli, a odgovor je nažalost u tome što je Bristol, po scenariju Douga Simona koji nas je zadužio veoma lošim filmom DEMONIC, snimio jednu kamernu priču u kojoj nije uspeo da proizvede pravu napetost.

Ovo je postapokaliptična priča o svetu u kom prosto više nema kiseonika u vazduhu, i porodici koja živi u izolovanom bunkeru sa aparatom koji im proizvodi kiseonik. Jednog dana pojavljuje se grupa neznanaca koji samo želi da vidi mašinu ne bi li tako nešto napravila za sebe a onda kreće igra mačke i miša, razotkrivaju se tajne i mučke namere i tako to.

Ima nekoliko scena u kojima je Bristol potpuno izgubio kontrolu nad glumcima misleći da je kamerni film nužno glumački film, pa tako imamo iskakanje u kojima počne neka srednjoškolska predstava sa Millom i Samom u glavnim ulogama.

Film takođe vizuelno ne izgleda preterano dobro. Verovatno delom jer su producenti i finansijeri digli ruke od njega i nisu baš ispratili postprodukciju, a možda i zato što SEE YOU YESTERDAY takođe nije baš preterano dobro izgledao. Moguće je da Stefon Bristol kad je reč o vizuelnosti više ima dobru volju nego konkretno znanje da složi nešto dobro.

Pa opet, sa ovakvim glumcima i premisom, BREATHE ne može da ne bude nekakav land grab. Obrno-okreni u njemu ima šta da se vidi. Samo eto, sticajem okolnosti nije dobro.

* 1/2 / * * * *