DEAD IN THE WATER Sheldona Wilsona od prvih kadrova otvorenog mora kojim plovi jedan ribarski brod pokazuje da ima onaj loš CGI koji kao da je rezervisan za projekte kanala Syfy, iako ruku na srce, mnogi od njih poslednjih godina ne izgledaju tako.
Na svu sreću film se nadalje dešava na brodu i taj loši CGI nema bitniju ulogu u pripovedanju odnosno javlja se kao prikaz otvorenog mora u drugom planu i nekim totalima.
U enterijeru broda se dešava priča o grupi feministkinja boraca protiv lovokradica koje tokom jedne od misija, suočene sa neprijatnom olujom i pokvarenim motorima broda koji im otešavaju preživljavanje nevremena pronalaza nekakvog misterioznog brdolomnika koji se ubrzo ispostavlja kao nekomunikativan, ubilački nastrojen, a možda čak i kao neko ko zapravo možda i nije sasvim čovek.
Sheldon Wilson dobro radi sa glumačkim ansamblom i junakinje imaju prilično dobru hemiju, s tim što ovoj priči zatvorene situacije ipak fali još jedan nivo kreativnosti na nivou zapleta pre svega da bi se nekako nametnula izvan svog produkcionog okvira.
Da nema tog Syfy CGIa, Sheldon Wilson ponovo pruža gledaocu the bang for his buck i sa niskim budžetom televizijskog horora pravi pristojan creature feature namenjen malom ekranu.
Sam creature je srećom fino napravljen i ne spada u taj korpus CGIa po kome je Syfy poznat.
Ono u čemu Wilson ima najviše sreće jeste zapravo koncept u kome je glavno pitanje ljudi u odnosu na creaturea, odnosno koga je alienovski sam creature obuzeo, inficirao, na kome parazitira i tu dobra glumačka podela pre svega dolazi do izražaja. Međutim, ono što filmu definitivno fali jeste jači klimaks, jer ovakav kamerni je nažalost ipak previše sveden. Baš zbog toga DEAD IN THE WATER nema potencijala za neki jači crossover van fanova žanra.
No comments:
Post a Comment