BURNT Johna Wellsa je nastao u miljeu nezavisnog filma iako bi to morao biti tipičan primer kvalitetne mejnstrim zabave. Stephen Knight je napisao scenario o autodestruktivnom kuvaru koji posle poročne faze u životu i skandala u Parizu dolazi da se izbori za treću Michelin zvezdicu u Londonu. Okuplja svoju ekipu kuvara, profesionalaca na koje se ranije oslanjao i kreće putem iskupljenja.
Wells režira priču kao triler, kao heist movie, kao priču o lopovu koji planira veliku pljačku, ali film je zapravo o kuvanju i onim instancama haute cuisinea u kojima kuvanje prerasta u nešto više. U tom smislu, kada bi ga tumačili po Kaminskom, ovaj film ima svojstva heist filma, sve zajedno sa homoerotskom dimenzijom odnosa između naručioca posla i harizmatičnog izvršioca.
Ono gde film ponajviše iskoračuje u nešto što nije mejnstrim, iako po svom sadržaju i to jeste deo glavnog toka, jeste upravo imaginarijum jedne tako "miroljubive" delatnosti kao što je kuvanje, u kojoj se akcija dešava na daskama za sečenje i u tiganjima, a odnosi među likovima se rešavaju kroz razgovor odraslih ljudi. Čini se da je upravo ta dosta old school postavka i dovela do toga da film u izvesnoj meri bude odbačen kao "staromodno" koncipiran jer je ušao u taj indie niche kome u suštini ne pripada.
Ipak, sasvim sam siguran da će vremenom na kućnim formatima i na televiziji nadoknaditi pažnju koja mu nije pružena u bioskopima.
Bradley Cooper igra naslovnu ulogu, a Wells je uspeo da sakupi All-Star glumačku ekipu ali da njome ne preoptereti film, i svakoga uspeva da stavi u funkciju. Stoga, Bradley Cooper potvrđuje da je zvezda i zašto je zvezda jer uspeva da iznese priču i opravda Wellsovu odluku da ga stavi u centar pažnje filma i nasuprot tolikom udruženom talentu. U maniru holivudske zvezde stvara varljivi utisak lakoće, a takav efekat proizvodi i ostatak segmenata ovog filma. Otud je vrlo lako potceniti ga, ili ga prepoznati kao neku svakodnevnu pojavu. Međutim, plašim se da je na savremenoj sceni ovakav film prilično unikatan.
* * * / * * * *
Wells režira priču kao triler, kao heist movie, kao priču o lopovu koji planira veliku pljačku, ali film je zapravo o kuvanju i onim instancama haute cuisinea u kojima kuvanje prerasta u nešto više. U tom smislu, kada bi ga tumačili po Kaminskom, ovaj film ima svojstva heist filma, sve zajedno sa homoerotskom dimenzijom odnosa između naručioca posla i harizmatičnog izvršioca.
Ono gde film ponajviše iskoračuje u nešto što nije mejnstrim, iako po svom sadržaju i to jeste deo glavnog toka, jeste upravo imaginarijum jedne tako "miroljubive" delatnosti kao što je kuvanje, u kojoj se akcija dešava na daskama za sečenje i u tiganjima, a odnosi među likovima se rešavaju kroz razgovor odraslih ljudi. Čini se da je upravo ta dosta old school postavka i dovela do toga da film u izvesnoj meri bude odbačen kao "staromodno" koncipiran jer je ušao u taj indie niche kome u suštini ne pripada.
Ipak, sasvim sam siguran da će vremenom na kućnim formatima i na televiziji nadoknaditi pažnju koja mu nije pružena u bioskopima.
Bradley Cooper igra naslovnu ulogu, a Wells je uspeo da sakupi All-Star glumačku ekipu ali da njome ne preoptereti film, i svakoga uspeva da stavi u funkciju. Stoga, Bradley Cooper potvrđuje da je zvezda i zašto je zvezda jer uspeva da iznese priču i opravda Wellsovu odluku da ga stavi u centar pažnje filma i nasuprot tolikom udruženom talentu. U maniru holivudske zvezde stvara varljivi utisak lakoće, a takav efekat proizvodi i ostatak segmenata ovog filma. Otud je vrlo lako potceniti ga, ili ga prepoznati kao neku svakodnevnu pojavu. Međutim, plašim se da je na savremenoj sceni ovakav film prilično unikatan.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment