Pogledao sam PRIČU O FABRICI Vladimira Pogačića. Reč je o vrlo zanimljivom, potencijalno čak i dosta ekscentričnom filmu ako imamo u vidu način na koji je dotakao temu subverzivnog rada ustaške emigracije koja se krije u katoličkim samostanima i aktivira se kroz razne vidove diverzija i propagandnih aktivnosti.
PRIČA O FABRICI spada u red jugoslovenskih filmova koji su se bavili temom izgradnje i industrijalizacije a koncipiran je u formi suđenja koje onda okida flešbekove što je samo po sebi jedna karakteristična socrealistička polemička forma u kojoj se dijalektika gotovo bukvalno sprovodi u delo.
U tom dosta pretencioznom manipulisanju strukturom, Pogačić pokazuje prilične slabosti u vođenju priče i na kraju ovaj film ostavlja utisak prilično konfuznog dela sa dosta praznog hoda i dosta nezaokruženih likova.
Ipak, u kontekstu tadašnje jugoslovenske produkcije, jasno je da ovaj film nagoveštava Pogačićeve potencijale koji će kasnije biti mnogo bolje iskorišćeni u poznim radovima.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment