DIRTY PICTURES Franka Piersona je još jedan od "liberalnih" telepicova koje je snimio sa Jamesom Woodsom u glavnoj ulozi. Kao i CITIZEN COHN snimljen za HBO, i DIRTY PICTURES snimljen za Showtime je formalno inovativan. Dok je u COHNu formalna inovacija Cohnov susret sa svojim žrtvama dok je na samrti od AIDSa i način na koji to trigeruje njegova sećanja, u DIRTY PICTURES imamo zanimljivu mešavinu dokumentarnih ispovesti sa sudskom dramom u kojoj James Woods igra Dennisa Barrieja, kustosa muzeja u Cincinnatiju u kome je postavka fotografija Roberta Mapplethorpea dovela do suđenjia i veoma dramatičnih sukoba unutar kulturne i opšte javnosti.
Sagovornici koji su insertirani u film su između ostalih i face poput Salmana Rushdieja i Fran Libowitz, a jako je interesantno i formalno razrešenje - naime onaj post-spisak šta je s kim bilo zadovoljno iznosi jedan od negativaca iz priče jer je iz njegove vizure ceo slučaj veoma dobro prošao.
Pierson i Woods i ovde ostvaruju uspešnu saradnju. Ne znam šta o ovom filmu Woods misli danas kada je Trumpova udarna pesnica, i da li još uvek rado "brani" ovakve likove, ali ovde je on na vrhuncu svojih glumačkih snaga u telepicu koji nije degradiran veličinom "ciljanog" ekrana već naprotiv - ima prostora da bude kudikamo eksperimentalniji od bioskopskog filma.
DIRTY PICTURES je biografski film vredan pažnje, o čoveku koji nije ličnost od formata sa kontinuiranim uticajem na događaje ali jeste protagonista nečega što je u svoje vreme bilo bitno, i zapis o jednom događaju koji će ispasti važniji nego što jeste. Uprkos odmaku od konvencionalne forme i jasnom stavu autora da su na strani održavanja Mapplethorpeove izložbe, ovaj film uspeva da ne bude pamfletski.
No comments:
Post a Comment