Ove godine proslavljamo trideset godina od izlaska filma DEEP COVER Billa Dukea, nastalog po knjizi Michaela Levinea, nekadašnjeg agenta odeljenja za borbu protiv narkotika, jednog od najznačajnijih filmova o policajcima na tajnom zadatku.
Za nas je DEEP COVER naročito značajan zbog toga što je kod nas bio jedan od retkih filmova za vreme sankcija koji je stigao u bioskope, pa smo ga gledali i po nekoliko puta.
Temu iskušenja agenata na tajnom zadatku, i to pre svega iz vizure njihovog ličnog života, mentalne i emotivne stabilnosti, Bill Duke je obradio nekoliko godina pre DEEP COVER u televizijskom filmu JOHNNIE MAE GIBSON o jednoj od pet prvih afroameričkih žena u FBI i u trenutku nastanka filma i dalje aktivnom i najviše pozicioniranom osobom tog profila u toj agenciji.
JOHNNIE MAE GIBSON je u osnovi jednostavan televizijski biopic u duhu sedamdesetih i osamdesetih, pre svega produkciono, ali unutar tog dosta brzopotezenog Best Of koncepta dramaturgije gde se vodi priča koja obuhvata sve faze od detinjstva do profesionalne afirmacije i iskušenja, Duke pronalazi ključna mesta u kojima "obustavlja" izlaganje događaja i bavi se karakterom.
Na kraju, ovaj televizijski film bez mnogo intervencija u odnosu na formu ipak nudi različitu suštinu.
U vreme kada je snimio ovaj televizijski film, Duke je već bio rutiniran reditelj policijskih i kriminalističkih serija kao što su MIAMI VICE, CRIME STORY i prva HBO serija MAXIMUM SECURITY koje je radio malo pre i malo posle toga. Kasnije se na filmu pozabavio sa tri različite forma krimića, komedijom u RAGE IN HARLEM, visokooktanskog neon-noira u DEEP COVERu i gangsterskog biopica u HOODLUMu.
No comments:
Post a Comment