Pogledao sam MIAMI VICE Michaela Manna.
Sada naravno, sa punim pravom možete očekivati jedno ogromno izdrkavanje na temu savremenog policijskog filma, samog Manna čiji sam stari pacijent, akcionog filma kao takvog, tehnike kojom je pokušao da izobražava proceduralne i akcione prizore, itd.
Ukratko rečeno, koga zanima kakav je film, mogu poručiti da je zanimljiv.
Međutim, o Mannovom novom filmu se ne može ukratko.
Čini mi se da je Mann pokušao da od MIAMI VICE napravi avangardni akcioni film baziran na garantovano komercijalnom brendu. nešto slično su pokušali i uspeli Michael Bay sa BAD BOYS II i Paul Grengrass sa BOURNE SUPREMACY, a na neki način i Tony Scott sa MAN ON FIRE (premda je MAN ON FIRE rimejk nepoznatog filma ali sa podelom koja je sure shot).
Mann je međutim, precenio svoj brend i MIAMI VICE je ispao komercijalni promašaj.
Mannova ekperimentalnost se pre svega odnosi na vrlo realističan i razbarušen prisup narativu. Likovi nemaju tipičnu ekspoziciju, nisu do kraja pojašnjeni svi elementi, i Mann pokušava da nas uvuče u polifoniju motiva i akcija, koja liči na neki realistički prosede, blizak recimo Soderberghovom. Međutim, njegov scenario je do te mere formulaičan da ovakav oblik realističkog tretmana prosto deluje apsurdno.
Naime, Mann nas poprilično brechtovski distancira od likova što je zanimljivo. I on pred nas postavlja njihova dela bez predznaka, da ih sami tumačimo. Međutim, pošto ta dela nisu ambivalentna već su vrlo konzervativna, i jednodimenzionalna, od te distance nemamo puno intelektualnog uvida.
S druge strane, ta distanca u spoju sa formulaičnošću scenarija čini da MIAMI VICE sa dramaturške strane nimalo nije uzbudljiv film. I što je najbizarnije od svega, čini mi se da Mann nije ni gađao tu vrstu trilera.
S druge strane, pored evidentnog HBO uticaja u podeli, jasan je i uticaj Mannove serije ROBBERY HOMICIDE DIVISION čija se oštra autentičnost prenosi i u film. Ipak, siguran sam da je pisanje u seriji znatno zanimljivije od scenarija za MIAMI VICE.
Ta neka navodna produbljenost karaktera i deileme sa kojima se suočavaju apsolutno ne postoje. Gluma je zanimljiva zbog podjednake distanciranosti prema nekom eventualnom crowd pleasingu.
Ipak, moram priznati da je MIAMI VICE film u kome me Jamie Foxx najmanje nervira. To sam prethodno bio izrekao i za COLLATERAL.
E sad šta je zanimljvo u ovom filmu?
Zanimljiva je snaga Mannovog rukopisa. Iako ovo nije klasični, kanonski Mann, i iako ovo nije film koji može da se svojom atraktivnošću per se uznese na neki viši domet, ipak je reč o filmu u kome rukopis nadmašuje stil i koncept i vuče film.
Sve je to nekako distancirano i manje pametno nego što misli, a opet je nekako fascinantno i intrigantno.
MIAMI VICE je redak primer filma u kome nisam previše uživao a da sam čim sam ga video želeo da ga opet gledam. A samim tim, čim se neke stilske karakteristike, izuzev reference na Soderbergha i RHD ne mogu izvući, onda je valjda reč o rukopisu.
MIAMI VICE je film koji je nekako hendikepiran za širi appeal ili mesto u Panteonu savremenog policijskog filma. Međutim, ovo je važan film koji treba proučavati.
Pre svega ono što je impozantno je da Mannova serioznost u pristupu apsolutno stoji u ravni Sheltonovog DARK BLUE koji je kao u svoje vreme bio topical i political film.
Zanimljivo je da i MIAMI VICE slično BAD BOYS II obrađuje slične toponime gangsterizma na Floridi, dakle Aryan Brotherhood (koji su u BAD BOYS II prikazani kao rasisiti i vezani za KKK, iako je zapravo reč o belačkoj zatvorskoj bandi koja se tek marginalno vezuje za supremacističke pokrete, ima izvesne odinističke atribute pri inicijaciji ali rado sarađuje sa obojenim bandama i nalazi se u ratu sa nizom rasističkih organizacija zbog učešća u trgovini drogom), zatim kubanska mafija u vezi sa Ukrajincima plus dodatak latinoameričkih paravojski koje se bave narko biznisom.
Na neki način MIAMI VICE i BAD BOYS II su diptih o parovima detektiva koji zavode red na Floridi, s tim što j jedan exploitation a drugi arty.
U svakom slučaju, čim mi se opet gleda,
* * * / * * * *
Sada naravno, sa punim pravom možete očekivati jedno ogromno izdrkavanje na temu savremenog policijskog filma, samog Manna čiji sam stari pacijent, akcionog filma kao takvog, tehnike kojom je pokušao da izobražava proceduralne i akcione prizore, itd.
Ukratko rečeno, koga zanima kakav je film, mogu poručiti da je zanimljiv.
Međutim, o Mannovom novom filmu se ne može ukratko.
Čini mi se da je Mann pokušao da od MIAMI VICE napravi avangardni akcioni film baziran na garantovano komercijalnom brendu. nešto slično su pokušali i uspeli Michael Bay sa BAD BOYS II i Paul Grengrass sa BOURNE SUPREMACY, a na neki način i Tony Scott sa MAN ON FIRE (premda je MAN ON FIRE rimejk nepoznatog filma ali sa podelom koja je sure shot).
Mann je međutim, precenio svoj brend i MIAMI VICE je ispao komercijalni promašaj.
Mannova ekperimentalnost se pre svega odnosi na vrlo realističan i razbarušen prisup narativu. Likovi nemaju tipičnu ekspoziciju, nisu do kraja pojašnjeni svi elementi, i Mann pokušava da nas uvuče u polifoniju motiva i akcija, koja liči na neki realistički prosede, blizak recimo Soderberghovom. Međutim, njegov scenario je do te mere formulaičan da ovakav oblik realističkog tretmana prosto deluje apsurdno.
Naime, Mann nas poprilično brechtovski distancira od likova što je zanimljivo. I on pred nas postavlja njihova dela bez predznaka, da ih sami tumačimo. Međutim, pošto ta dela nisu ambivalentna već su vrlo konzervativna, i jednodimenzionalna, od te distance nemamo puno intelektualnog uvida.
S druge strane, ta distanca u spoju sa formulaičnošću scenarija čini da MIAMI VICE sa dramaturške strane nimalo nije uzbudljiv film. I što je najbizarnije od svega, čini mi se da Mann nije ni gađao tu vrstu trilera.
S druge strane, pored evidentnog HBO uticaja u podeli, jasan je i uticaj Mannove serije ROBBERY HOMICIDE DIVISION čija se oštra autentičnost prenosi i u film. Ipak, siguran sam da je pisanje u seriji znatno zanimljivije od scenarija za MIAMI VICE.
Ta neka navodna produbljenost karaktera i deileme sa kojima se suočavaju apsolutno ne postoje. Gluma je zanimljiva zbog podjednake distanciranosti prema nekom eventualnom crowd pleasingu.
Ipak, moram priznati da je MIAMI VICE film u kome me Jamie Foxx najmanje nervira. To sam prethodno bio izrekao i za COLLATERAL.
E sad šta je zanimljvo u ovom filmu?
Zanimljiva je snaga Mannovog rukopisa. Iako ovo nije klasični, kanonski Mann, i iako ovo nije film koji može da se svojom atraktivnošću per se uznese na neki viši domet, ipak je reč o filmu u kome rukopis nadmašuje stil i koncept i vuče film.
Sve je to nekako distancirano i manje pametno nego što misli, a opet je nekako fascinantno i intrigantno.
MIAMI VICE je redak primer filma u kome nisam previše uživao a da sam čim sam ga video želeo da ga opet gledam. A samim tim, čim se neke stilske karakteristike, izuzev reference na Soderbergha i RHD ne mogu izvući, onda je valjda reč o rukopisu.
MIAMI VICE je film koji je nekako hendikepiran za širi appeal ili mesto u Panteonu savremenog policijskog filma. Međutim, ovo je važan film koji treba proučavati.
Pre svega ono što je impozantno je da Mannova serioznost u pristupu apsolutno stoji u ravni Sheltonovog DARK BLUE koji je kao u svoje vreme bio topical i political film.
Zanimljivo je da i MIAMI VICE slično BAD BOYS II obrađuje slične toponime gangsterizma na Floridi, dakle Aryan Brotherhood (koji su u BAD BOYS II prikazani kao rasisiti i vezani za KKK, iako je zapravo reč o belačkoj zatvorskoj bandi koja se tek marginalno vezuje za supremacističke pokrete, ima izvesne odinističke atribute pri inicijaciji ali rado sarađuje sa obojenim bandama i nalazi se u ratu sa nizom rasističkih organizacija zbog učešća u trgovini drogom), zatim kubanska mafija u vezi sa Ukrajincima plus dodatak latinoameričkih paravojski koje se bave narko biznisom.
Na neki način MIAMI VICE i BAD BOYS II su diptih o parovima detektiva koji zavode red na Floridi, s tim što j jedan exploitation a drugi arty.
U svakom slučaju, čim mi se opet gleda,
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment