ШУГАЛЕИ

ШУГАЛЕИ је film Denisa Neimanda sa kojim je Wagner ozbiljnije ušao u svet produkcije.

Naslovni junak je stvarna ličnost, sociolog Maksim Šugalej koji je kao politički tehnolog otišao u Libiju i pau u zarobljenoštvo vlasti u Tripoliju. 

U knjizi Johna Lechera navodi se da je film ekspresno snimljen kako bi ostvario propagandni uticaj kako u samoj Rusiji, tako i da bi bio iskorišćen za pritisak na generala Kalifu Haftara sa kojim je Wagner želeo da produbi odnose.

Film je relativno rutinski, sa ubedljivo rekonstruisanim utiskom Libije u Tunisu, i pričom koja se pre svega fokusira na Šugalejeve razne  političke kontakte koji će ga na kraju odvesti u ropstvo prestoničkih islamista.

Neimand vodi stvari efikasno, i uprkos tome što Šugalej kako ga igra Kiril Polukin ima inteligenciju i harizmu, i ubedljiv je kad prkosi i za pregovaračkim stolom, i na terenu, i u ćeliji, ne uspeva da ga u potpunosti izgradi kao junaka i da ga izdigne iznad bujice zapleta, vremenskih skokova i obaveze postavljene pred scenaristu Vladimira Izmailova da se kaže sve što treba.

Šugalej je kao junak dobio još dva nastavka svoje epopeje i ako se Wagner-verse uporedi sa MCU, onda je priča o Maksimu Šugaleju bila flagship serijal.

Kasnije će se u trećem filmu čak pojaviti i neki protagonisti iz filma ТУРИСТ koji govori o Centralnoafričkoj Republici.

Posle kraja filma idu dokumentarni snimci nekih osoba koje su bile otete u Libiji kao svedočanstvo da je ono što smo dotle u filmu videli verodostojno. 

U tom smislu, zanimljivo je da ono što se dotle vidi u filmu nije neuverljivo u nekoj prevelikoj meri, ima malo povišenog realizma ali suštinski nema tu nekih neverovatnih situacija. Problem svega je taj propagandni grč u kom je sve izvedeno.

* * / * * * *