STARSHIP TROOPERS: INVASION

STARSHIP TROOPERS: INVASION Shinjija Aramakija je prvi digitalno animirani DTV nsatavak Verhoevenovog klasika, nastao posle dva igrana.

Igrani nastavci su bili zanimljivi, naročito treći koji je lično režirao Ed Neumeier i u kom je maksimalno očuvan satirični bezobrazluk prve ekranizacije.

U ovoj animaciji, međutim, satire nema. Ovo je vrlo strejt akcija, u kojoj je ekipa na jednom zadatku koji se iskomplikuje, nema mnogo složene priče, a i ekspresija lica je nažalost kao u nekom gameplayu tog vremena tako da nema ni neke karakterizacije mada ima likova koji funkcionišu.

Međutim, ovo nije mo-cap, ovo je onaj ekonomični profil tadašnje animacije na liniji FINAL FANTASYja i tu šta se desi od karakterizacije pre će biti u nahsinhronizaciji i vokalnoj izvedbi majstora koji su se ispraksirali na animama.

Akcija je solidna, ima spektakla, ali mogla je biti i još spektakularnija i šarenija ako imamo u vidu da je limitirana, u principu, samo maštom.

No, uprkost tome što nema satire, imaginarij Verhoevenovog STARSHIP TROOPERSa je dovoljno jak da se i ova "mala pustolovina" pogleda sa solidnom dozom prijatnost.

* * / * * * *

STREET TRASH

STREET TRASH koji je 1987. snimio Jim Muro je meni možda i najdraži body melt film, iako je svakako najmanje poznat i smatra se najmanje važnim. I dalje stojim pri tome da ga je Muro sa ekipom vrlo zrelo osmislio i realizovao uspevajući da žanru doda određene neočekivane kvalitete.

Rimejk Ryana Krugera nije klasik u toj ravni, i bitno je konvencionalniji kao jedan film koji spaja body melt sa u suštini jednom dosta duhovitom SF komedijom smeštenom u Južnu Afriku.

Nije ovo DISTRICT 9 i Ryan Kruger svakako nije Neill Blomkamp, niti pokušava da bude, ali evocira itekako uspomenu na prvu jaku figuru koja je pružila priliku Blomkampu - na ranog Petera Jacksona.

Ryan Kruger se snalazi sa evidentno limitiranim sredstvima ali i dalje ne odustaje od toga da snimi dinamičan body melt film, i ovaj novi STREET TRASH je domišljat i snalažljiv, bitno komunikativniji i samim tim komercijalniji od Muroovog originala, ali i bez one snage koju je ovaj imao.

Naprosto, Krugerovi beskućnici za razliku od Muroovih sami po sebi nisu u zastrašujućem stanju, oni su u veselijem stanju čak i od nekih protuva iz Carpenterovih filmova.

Stoga, ovaj rimejk je krajnje uslovno uvezan sa izvornikom i za oba filma je najpravednije da se sagledavaju kao razdvojena dela.

Ne znam koliko je Ryan Kruger perspektivan reditelj, ali ovaj južnoafrički derivat je postigao svoj cilj, za ljubitelje niskobudžetne, snalažljive trashy zabave.

* * * / * * * *

NEVER BACK DOWN - REVOLT

NEVER BACK DOWN u inicijalnom filmu Jeffa Wadlowa je bio glossy borilački film, s mladim lepim protagonistima koji se tuku u lepim kadrovima. Bio je energičan ali nije stekao neki naročit street cred.

Sledeća dva DTV nastavka vrcala su od street creda, režirao ih je Michael Jai White i možemo reći da je NEVER BACK DOWN doživeo sudbinu UNDISPUTEDa gde je posle bioskopskog filma, koji je bio dobar, nastao DTV serijal koji se smatra esencijalnim, iako naravno u bitno skromnijim uslovima u pogledu budžeta.

REVOLT je četvrti film u seriju. Režirala ga je Kellie Madison čiji sam raniji film THE TANK jedva izdržao. Mogu reći da sam ovde bitno bolje prošao.

REVOLT je zanimljiv. Žena režira priču o ženama koje se bore, ali se svemu dodaje malo vajba Kumitea, trgovine ljudima, čečenskih izbeglica kao protagonista i albanske mafije kao negativaca. U tom smislu, NEVER BACK DOWN serijal ionako nema neku striktnu fizionomiju, njegove propozicije su dosta FIGHT-CLUBish, niko ne priča o njima jer su one tajna verovatno i autorima samim.

Ne bi me čudilo da je REVOLT prvo snimljen a onda nuđen i stiglo se na ideju da se brendira kao nastavak.

Elem, film je vizuelno i tehnički dosta tanak, ali je jednostavan, igran je sa ubeđenjem, i na kraju taj neki treš u kadru počinje da deluje kao uverljivi deo tog derutnog imaginarija albanskog Kumitea.

Ovde nema sjajnih borbi ali su one sveže jer se bore žene sa nešto drugačijom energijom, gluma je rudimentarna osim kod onih kod kojih treba da je dobra, pa je tako glavna glumica Olivia Popica odlična u glavnoj ulozi i to je ono što se računa.

REVOLT. čini mi se možda može biti percipiran da je "off" na neki "umetnički" način, ja bih pre taj efekat pripisao greškama i niskom budžetu, ali rezultat se pamti - on jeste dovoljno apartan i jeste dovoljno decentriran da se u njemu može uživati kao u DTV osveženju.

* * 1/2 / * * * *

BONHOEFFER: AGENT OF GRACE

Ulrich Tukur je odigrao dvojicu možda i najikoničnijih "dobrih Nemaca" iz istorije Drugog svetskog rata.

Prvo je u BONHOEEFER: AGENT OF GRACE odigrao Dietera Bonhoeffera, uglednog teologa i sveštenika koji su upleo u razni antinacističke intrige pa i pokušaj atentata na Hitlera, a zatim je u filmu AMEN Coste Gavrasa odigrao Kurta Gersteina, SS oficira koji je iz verskih razloga među prvima izneo podatke o Holokaustu katoličkim velikodostojnicima i švedskim diplomatama, a oni na to nisu adekvatno reagovali.

O Bonhoefferu se sprema jedan ambiciozniji film, u režiji Todda Komarnickog, i u distribuciji Angel Studios. Kuća koja stoji iza filma SOUND OF FREEDOM nije naivna, ali nisu ni čuvari Bonhoefferovog lika i dela tako da su naslutili da bi Christian Nationalist scena mogla eksploatisati senzacionalističke aspekte njegovog ustajanja protiv sistema tako da su se zadužbina i glumci iz filma već pobunili protiv moguće zloupotrebe.

BONHOEFFER: AGENT OF GRACE je neupečatljiv televizijski film iz 2000. godine, realizovan u nemačkoj produkciji ali sa svetskim ambicijama i Britancem u rediteljskoj stolici. Nažalost, iz ovog filma se uopšte ne može shvatiti šta je to Bonhoeffer radio i po čemu je zapravo značajan i poznat.

Ovo je jedna salata od scena iz koje shvatamo da je bio nekih mutnih radnji i da se držao časno, i vrlo malo van toga, a to je šteta.

SILENCE=DEATH

SILENCE=DEATH Rose Von Praunheim je dokumentarni film iz njegove AIDS trilogije u kom obrađuje situaciju među njujorškim umetnicima, od kojih su neki već imali virus a neki poput Allena Ginsberga objašnjavaju način na koji se čuvaju.

Svaki prikazuje i svoje radove koji su inspirisani virusom i aktuelnim tenzijama ali iznosi i ličnu ispovest kako se u datom trenutku snalazi.

Film je vredan kao dokument i u njemu Rosa von Praunheim uspešno oslikava ceo aktuelni trenutak kroz dobro izabrane sagovornike i situacije. Samim tim film je ispovedan ali i vibrantan, zagušujući i sugestivan u prenošenju te atmosfere truljenja.

* * * / * * * *

STREET

Bradford May je bio snimatelj koji je ušao u televizijsku i TV produkciju i režira sve i svašta, pa između ostalog i borilačke filmove. Međutim, iako je radio neke od ranih pa pa samim tim i zapamćenih straight to VHS nastavaka tipa DARKMANa, on nije akcioni maestro sa DTVa.

Otud je mene STREETu privuklo da vidim Kate Miner u ulozi junakove simpatije, u sklopu industrijske špijunaže, i ona se odlično snašla, dodavši toj romantičnoj dimenziji filma jedan sloj koji inače ne bi imala, ali realno to nije bitan inicijalni projektni zahtev.

Otud je zanimljivo kako je zapravo ovo film koji se možda najviše i izdvaja po mirnim scenama, pošto nudi prilično mediokritetske borbe, sa dosta quickcutiinga, i neke isprazne energije u kojoj nema pravog udarca.

To je šteta jer je i Beau Smart (iako niži od Kate Miner što je priličan faux pas za ovu vrstu filma) dosta solidna njuška i ima dozu uverljivosti kao jedan od onih momaka koji se mnogo dobro bije ali nije sklon tuči nego eto, naiđu ruski mafijaši i šta dečko da radi...

Imajući sve u vidu, a pre svega to da tuče nisu nešto naročito, STREET čak i prilično dobro može da se podnese ali nema naročitog razloga da se potraži i pogleda.

* * / * * * *

THE HUMMINGBIRD PROJECT

THE HUMMINGBIRD PROJECT Kima Nguyena je veoma blizu dobrog filma, ali ono što mu nedostaje jesu finese koje nekom projektu može doneti jaka, da ne kažem major, produkcija.

Naprosto, ovde ima jako puno vrhunskih elemenata, priča o dvojici braće koji prave mitski optički kabl kao svojevrsni finansijski bubble namenjen gospodarima bubblea sa berze je zanimljiva. Jesse Eisenberg i Alexander Skarsgard su sjajni u glavnim ulogama. Ali onda imamo Salmu Hayek koja kao antagonistkinja prekempria. Onda imamo trenutak kada se priča nekako rasloji na dve odvojene zanimljive priče koje nikako da iznova postanu celina. Onda imamo sjajne scene koje se smenjuju sa nekim koje nisu taj nivo.

I rezultat je film mešovitog kvaliteta.

Moram reći da zbog nekih eksternih faktora, film nisam pratio u punoj koncentraciji, i da sam možda baš zbog tih smetnji ispustio da uhvatim neki kohezivni X-faktor koji bi mogao sve ovo uvesti na teritoriju nečega što možda zaslužuje i ocenu poput * * *.

Dakle, možda sam ja nešto propustio, ali možda toga zaista i nema, da poveže neke zanimljive ideje i uspele kreacije u uspelu celinu.

* * 1/2 / * * * *