EKIPAŽ

Ruski majstor saspensa Nikolaj Lebedjev snimio je rimejk navodno najgledanijeg filma sovjetske ere - EKIPAŽ Aleksandra Mite. Mitin film je snimljen pre nekih 35 godina i u svoje vreme je bio sovjetska narodna adaptacija američkog serijala AIRPORT, sa razrađenim odnosima među junacima, čak i u većoj meri nego što je bilo potrebno. Lebedjev snima film koji se u pogledu balansa između melodrame i disaster movieja dosta stabilno pozicionira na strani disastera. Međutim, problem je u tome što su svi odnosi među likovima u filmu postavljeni ne samo šablonski i površno, već i distancirano maltene na nivou kadra, tako da film u pogledu karaktera zapravo nikada ne zaigra. Danila Kozlovski i Vladimir Maškov su dovoljno velike zvezde da naprave nekakav odnos na bazi svoje rutine i gledalaćkog iskustva, ali ukupno uzev, EKIPAŽ ne uspeva da izgradi zanimljive karaktere, pa ni populističke likove koji bi komunicirali sa publikom.

Spoj flah likova i CGI-heavy letačke akcije čini da EKIPAŽ ponajpre može da se posmatra kao uspešan televizijski proizvod. I van Rusije i bivšeg SSSRa upravo najbolje i može proći na tom formatu.

Mitin EKIPAŽ je u sebi nosio dozu ekskluzivnosti, govorio je o visokorizičnoj a opet civilnoj profesiji, prikazivao je ljude koji putuju po svetu, odlaze i na Zapad, i to je svemu davalo egzotičnu dimenziju. Rimejk EKIPAŽA dolazi u trenutku kada Rusija ponovo nije baš otvorena, ali sasvim sigurno putovanje van granica nije nikakva ekskluziva. U tom demistifikovanom dobu, posao pilota dat je kao jedan zanimljiv spoj blue collar i white collar posla, u kome zapravo nema naročitog glamura.

Stoga, iako na nekoliko letova, Lebedjev prikazuje panorame gradova van Rusije, njegovi junaci čak ni ne voze najveći avion u floti Aeroflota već jedan običan avion. Naravno, kada se desi taj let na kome se sve uroti protiv junaka, onde stvari počnu da se izdvajaju i mi shvatamo da je ovo kao TOP GUN u kome je komandant ispunio pretnju Mavericku i izbacio ga iz vojske.

Danila Kozlovski igra pilota ruskog vazduhoplovstva koji je vozeći transportni avion napravio “disciplinski prekršaj” i izbačen je iz vojske. On se zapošljava u Aeroflotu i dobro je da Lebedjev odlučuje da se fokusira na jednog junaka i da priču steše u odnosu na prethodni film. Međutim, onda se pojavljuje njegov starešina u Aeroflotu čija porodična priča postaje snažnije od Daniline, i u pojedinim trenucima preti da “zamasti” film više nego što bi trebalo, po uzoru na Mitin original, ali se to na kraju ne dešava.

EKIPAŽ je inače bio prevod Zemeckisovog FLIGHTa za rusko tržište, i uprkos tome što ovde nije ista tema, oba filma dele činjenicu da prikazuju scenu nesreće i pilotskog majstorstva. Čak im ni budžeti nisu sasvim neuporedivi jer je EKIPAŽ koštao 10 miliona dolaza. Zemeckis u tom letačkom segmentu ostaje nedosegnut, jednim delom jer Lebedjev previše računa na CGI a ipak nema dovoljno visok nivo a zatim i zbog toga što su zamisli onoga što se dešava u vazduhu prilično apsurdne (šifra AIRPORT 75). Mislim da je za Lebedjeva bilo bolje da je pokušao da odigra baš na realizam, i da prikaže neku letačku pat poziciju koja je iole ubedljiva jer ovo što prikazuje deluje kao da se neko takmiči sa najapsurdnijim zamislima loših američkih reditelja.

U poređenju sa najboljim filmovima ove vrste, mislim da EKIPAŽ dobro pokazuje kako “holivuski spektakl” nije isključivo stvar tehnike, i paradoksalno najviše problema i u pogledu karaktera i u pogledu osnove koja treba da pravda tu “tehničku” nadrgradnju. Srećom, sa Kozlovskim i Maškovim, Lebedjev barem uspeva da iskoristi holivudski recept i koliko-toliko se osloni na zvezde. Štaviše, uprkos trajanju od 138 minuta koje nije nimalo nežno, za film svakako možemo konstatovati da nije dosadan publici koju ovakav sadržaj elementarno zanima.

U nekoliko detalja, pre svega kroz dizajn stanova, Lebedjev pravi omaž Mitinom filmu.

Lebedjev najbolje radi ponovo u scenama saspensa, s tim što ovde one imaju lokaciju na zemlji. U par zahvata, Lebedjev pokazuje da je majstor, ali su te situacije manje obeležene efektima i spadaju u red scena koje se mahom rade baš na terenu i “u kameri”.

Posle 22 miliona dolara na ruskim blagajnama, a to nije konačan skor, EKIPAŽ sasvim sigurno neće pretendovati na titulu najgledanijeg ruskog filma, ali definitivno će uspeti da se isplati. 

* * / * * * *