BEWARE BOIUNA

Alan B. McElroy je poznati američki žanrovski scenarista koji je aktivan u protekle četiri decenije. Iako je redovan saradnik veoma zanimljivog žanrovskog specijaliste Dwight H. Littlea na njegovim brojnim filmovima - ipak nije pisao film ANACONDAS: THE HUNT FOR BLOOD ORCHID sa kojim je ovaj nastavio Llosin izvornik. BEWARE BOIUNA je međutim upravo McElroyeva verzija tog serijala.

ANACONDA je u međuvremenu dobila i campy meta reboot, i bila je deo raznih DTV nastavaka. A McElroy svoju varijaciju radi sa Mike P. Nelsonom, aktivnim indie horor pregaocem poznatom po tome da prevazilazi ograničenja produkcija u kojima deluje.

BEWARE BOIUNA je sve samo nije meta. Reć je o dosta jasnom indie creature featureu koji želi da bude pravi repertoarski film, i major ako može, iako to tehnički nije.

Nelson se ne bavi izmišljanjem tople vode. Vrlo je konkretan. Dve ekspedicije na Amazonu su se našle u istom selu, grupa eko-aktivista humanitaraca i grupa građevinaca koji bi da krče šumu i prave put. Kada jedan od građevinaca proba da napastvuje eko-aktivistkinju uhvaćenu u diverziji protiv građevinarskog broda, ona ga ubija u samoodbrani.

Eko-aktivisti beže i građevinci kreću za njima, željni da se rasprave i možda osvete. Međutim, uskoro, kada ih napadne rečni "bog", ogromna zmija iz naslova filma, stvari postaju takvi da se preživeli moraju ili dogovoriti ili im nema spasa.

Nelson dovodi iskusnog karakternog glumca Logana Marshalla Greena za kolovođu građevinaca, brutalnog ali u osnovi pravednog a Jessica Rothe igra lekarku stažistkinju iz eko ekipe. Dakle, ima tu materijala u podeli, i malo neophodne zvezdane prašine da ostatak mahom latino podele prodiše, a vremenom preuzme i puni protagonizam.

Nelsonova režija je jasna, mišićava, materijal je generic ali ga on radi s punim ubeđenjem i Rothe sa Marshall Greenom deluje katalizator u glumačkom pogledu i pokreće stvari.

Efekti su korektni, nema ovde neke revolucionarne tehnike, niti visokog campa iz Llosinog filma. Ovo su već savladane tehnike, nema tu sad nekih inovacija ali Nelson pakuje jednu visceralnu celinu i sve na kraju dobija prilično low key, u dobrom smislu rutinsku atmosferu blue collar priče o izazovima i preživljavanju u prirodi gde se profesionalci raznih fela suoče sa izazovom.

U tom pogledu film je no nonsense. Ali, isto tako ima limitiran efekat na publiku koja očekuje nešto elevated. Ovo nije elevated ni u kom smislu ali je dobrodošlo old school. Kada junakinja sedne za komande bagera da se obračuna sa džinovskom zmijom, dešava se test u kome utvrđujemo ko je zalutao u bioskop ako se ne obraduje tome. To je ta vrsta filma. Do te mere je za svakoga da baš zbog toga nije za svakoga.

Ali, ko želi pošteno izveden creature feature koji je dobro naučio lekcije iz JAWSa, evo ga.

* * * / * * * *