PIZZA MOVIE

Brian McElhaney i Nick Kochner su zadužili narod svojim doprinosom na skriptu filma OVER YOUR DEAD BODY Jorme Tacconea, ali on je ipak u osnovi već postojao za potrebe Wirkolinog filma.

Ova dvojica komediografa i komičara su međutim negde u isto vreme, pustila i svoj autorski, scenaristički i rediteljski, debi PIZZA MOVIE, kao striming naslov za Hulu.

Snimljen za kuću American High Jeremyja Garelicka koja lansira nove talente američke filmske komedije, ovaj film nudi dosta toga svežeg i dobrog ali McElhaney i Kochner kao reditelji u ovim uslovima tek delimično dobacuju do nivoa svoje zamisli.

Prosto, čini mi se da su svoj debi osmislili dosta ambiciozno i da je rediteljsku invenciju možda ipak morao da donese neko ko je sigurniji, ne samo u pukoj incenaciji već i vođenju priče.

Naime, PIZZA MOVIE je stonerski film o dva luzera sa koledža koji uzmu neku eksperimentalnu drogu od čijeg se najpogubnijeg efekta mogu spasiti samo ako uspeju da pojedu picu, ali kada je naruče ispostavlja se da u studenjaku moraju da siđu do prijavnice, a to je jako komplikovano jer su jako drogirani.

I PIZZA MOVIE ima prvo vrlo jak underground gas sa dosta groteske i gorea ali i sa nekih mnogo SCOTT PILGRIM elemenata, a kao što znamo Wrightov film je bio veoma skup. Ovaj film nije, i uspeva unutar tog malog budžeta da pruži zapravo dosta toga ali i da se pruži dalje od gubera, za dva ovakva reditelja koji su na samom početku.

Otud film je pre svega u nekim deonicama neujednačen, i da je bioskopski, to bih mu više zamerio. Ono što bih mu takođe u tim okolnostima više zamerio su sporedni zapleti koji su korektni, i podsećaju recimo na ANIMAL HOUSE ali su prosto za jedan broj manje šašavi od osnove estetske postavke.

Međutim, ovaj film je otišao na striming, i u tim okolnostima, nekih * * 1/2 za bioskopski postaju uredno čak i * * * jer prosto to jeste prostor u kom eksperiment, čak i kad nije sasvim uspeo jeste dobrodrošao i zaslužuje podršku.

Gaten Matarazzo iz STRANGER THINGS i Sean Gambrone su dinamičan duet u glavnim ulogama, ali za moj ukus ipak nisu glavnjaci, ili su možda McElhaney i Kochner imali teškoće da ih u tom pogledu definišu. Ostatak podele je izvanredan, naročito Jack Martin kao vođa inkvizitorske antidrogaške grupe sa kampusa.

Scenario je pun maštovitih rešenja, recimo bend devojke koja se dopada glavnom junaku je sjajan scottpilgrimovski detalj sa sve folk death metal svirkom na kom je BDSM gimp jedan od instrumenata na kojima se muzicira  tako što mu se mašinski izaziva bol (ne znam da li je neko zapravo koristio čoveka na taj način kao instrument?), i pojedini stonerski detalji koji se tiču raznih efekata droge su veoma efektno rešeni.

U tom pogledu PIZZA MOVIE pravi iskorake i automatski se nameće kao naslov koji treba da se pogleda kao karika koja ima značaj u istoriji žanra.

Uz dozu optimizma prema sledećim koracima ovih momaka, i ocena koja je tu da ih podrži.

* * * / * * * *