TAPIJA

Apollon ponovo jaše, i svoj drugi ciklus započinje jednim od svojih najbolje zamišljenih i svakako bolje izvedenih filmova.

Posle iznenadnog i veoma velikog uspeha debitantskog filma INDIGO KRISTAL, mladi Luka Mihailović snimio je niskobudžetni psihološki triler TAPIJA za Apollon, i zaslužuje sve pohvale jer se pokazao kao reditelj koji želi da režira, ne časi časa, ne želi da se iscrpljuje u nekim administrativno-malograđanskim igarijama konkursa, razvoja projekata i sl.

U svom drugom izlasku na teren Luka Mihailović pokazao je da ima dara da napravi jednostavan, propulzivan B-film, koji smešten u seoski milje, uredno koketira sa hororom, i verodostojno prikazuje moderno selo izvlačeći u njemu taj kvalitet flyover prostora ostavljenog izvan interesovanja tipičnog filma.

Mihailovićevi seljaci imaju u sebi dozu tog iskonskog vanvremenskog vajba patnje i vezanosti za zemlju, običaje i surovost života "od zemlje", ali su istovremeno u 21. veku, i nisu karikaturalni.

Doduše, svi likovi u ovom filmu jesu tipski i samo Teodora Dragičević uspeva da napravi karakter koji razbija šablone, ali u osnovi ovo je B-film i on trpi tipsku karakterizaciju, čak bih rekao da mu prija.

Film je snimila ista ekipa kao i INDIGO KRISTAL i realizovan je za dvanaest dana snimanja što jesu neki uslovi u kojima nastaju i strani filmovi ovog tipa, ali za standarde naše kinematgrafije koju ne krasi visoka efikasnost i B-veština, to je kratak period. Ako to imamo u vidu, ovo je hardverski gledano nešto što ima glavu i rep.

Priča je mogla biti izazovnija, inscenacija je mogla biti snažnija, sve je moglo biti svežije, originalnije i maštovitije. To je činjenica. Naročit problem jeste razotkrivanje osnovne misterije koja je vodila film u smeru horora koja je krajnje razočaravajuća. I tu film ponajviše pada jer mu se drugi nedostaci itekako mogu oprostiti, naročito jer Denis Murić i Andrija Kuzmanović uglavanom glumački pokrivaju mnoge nedostatke priče.

Otud, TAPIJA na kraju padne dosta naivno što umanjuje utisak samog filma, ali ne remeti prijatan B-ugođaj i pre svega velike simpatije prema naporu mladog autora koji za ovaj film zaslužuje pre svega poštovanje.

* * / * * * *