Pogledao sam korejski film TUBE Woon Hak-Baeka, koji je izašao na Prooptikijevom low-cost DVDu na trafici.
Film mi se dopao, iako je vrlo derivativan i predug.
Reč je o klasičnom korejskom akcijašu koji je očigledan rip-off američkog filma, u konkretnom slučaju to su HEAT, DIE HARD, SPEED, THE ROCK i UNDER SIEGE 2. I ta deriuvativnost jeste zaista jedan od osnovnih problema filma. Naime, film se kreće unutar krajnje predvidljivih rešenja, koja na mikroplanu čak i nisu već viđena ali na makroplanu svakako jesu.
Ono što je paradoks i što filmu daje jednu naročitu notu jeste činjenica da je film briljatno realizovan, apsolutno na nivou američkih izvornika koje ripuje i moglo bi se reći da je sposobnost ove ekipe da falsifikuje američki film zastrašujuća. U tom smislu se postavlja pitanje zašto drugi južnokorejski filmovi nemaju tu neverovatnu uglačanost koja je apsolutno na nivou vrhunskog američkog filma?
Da li su oni savršeni falsifikatori ali svoj materijal ne umeju da urade tako dobro ili pak samo reditelji ovakvih indigo rip-offova dobijaju adekvatan budžet i saradnike.
Međutim, ovlašnim pogldom na saradbnike koji su radili film videćemo da ova ekipa (recimo DP) radi neki najrazličitiji asortiman korejskih filmova.
Film se otvara apsolutno savršenim falsifikatom završnog shootouta iz HEATa sa sve identičnim naoružanjem, pokretima kamere, rezovima, ritomom, čak i istim količinama čaura i srče.
Od tog momenta film ne popušta i Han-Baeku se mora odati priznanje da sam film u stilskom smislu drži u žstokoj stilskoj napetosti. Iako kritike kažu da je film non-stop akcija, nije baš tako. Ima dosta emotivnih pasaža, koji su naravno konfekcijski, uzevši u obzir celu rip-off narav filma, međutim, film u stilskom smislu apsolutno nema nijedan nepormišljen kadar koji se ne nadovezuje na prthodni na svim nivoima. Moglo bi se to čak uzeti i protiv filma pošto se čini da je sve akcentovano i da je sve prikazano kao važno, a ovo nije film u kome sve može da bude podjednako važno, međutim takav fokus u egzekuciji odavno nisam video ni u američkom filmu.
U svakom slučaju, iako je TUBE sigurno skup visokobudžetni korejski film, on je po mentalittu B-film i mogu reći samo da je srećna kinematografija koja ima ovakve B-filmove.
TUBE je u svakom pogldu korak napred za SHIRI koji je zanimljiv na svoj način, i iznenađuje tehničkom veštinom, ali nije ovako savršen falsifikat.
Mislim da je ovaj film svakako apsolutna preporuka za milana i Death Wisha.
* * * / * * * *
Film mi se dopao, iako je vrlo derivativan i predug.
Reč je o klasičnom korejskom akcijašu koji je očigledan rip-off američkog filma, u konkretnom slučaju to su HEAT, DIE HARD, SPEED, THE ROCK i UNDER SIEGE 2. I ta deriuvativnost jeste zaista jedan od osnovnih problema filma. Naime, film se kreće unutar krajnje predvidljivih rešenja, koja na mikroplanu čak i nisu već viđena ali na makroplanu svakako jesu.
Ono što je paradoks i što filmu daje jednu naročitu notu jeste činjenica da je film briljatno realizovan, apsolutno na nivou američkih izvornika koje ripuje i moglo bi se reći da je sposobnost ove ekipe da falsifikuje američki film zastrašujuća. U tom smislu se postavlja pitanje zašto drugi južnokorejski filmovi nemaju tu neverovatnu uglačanost koja je apsolutno na nivou vrhunskog američkog filma?
Da li su oni savršeni falsifikatori ali svoj materijal ne umeju da urade tako dobro ili pak samo reditelji ovakvih indigo rip-offova dobijaju adekvatan budžet i saradnike.
Međutim, ovlašnim pogldom na saradbnike koji su radili film videćemo da ova ekipa (recimo DP) radi neki najrazličitiji asortiman korejskih filmova.
Film se otvara apsolutno savršenim falsifikatom završnog shootouta iz HEATa sa sve identičnim naoružanjem, pokretima kamere, rezovima, ritomom, čak i istim količinama čaura i srče.
Od tog momenta film ne popušta i Han-Baeku se mora odati priznanje da sam film u stilskom smislu drži u žstokoj stilskoj napetosti. Iako kritike kažu da je film non-stop akcija, nije baš tako. Ima dosta emotivnih pasaža, koji su naravno konfekcijski, uzevši u obzir celu rip-off narav filma, međutim, film u stilskom smislu apsolutno nema nijedan nepormišljen kadar koji se ne nadovezuje na prthodni na svim nivoima. Moglo bi se to čak uzeti i protiv filma pošto se čini da je sve akcentovano i da je sve prikazano kao važno, a ovo nije film u kome sve može da bude podjednako važno, međutim takav fokus u egzekuciji odavno nisam video ni u američkom filmu.
U svakom slučaju, iako je TUBE sigurno skup visokobudžetni korejski film, on je po mentalittu B-film i mogu reći samo da je srećna kinematografija koja ima ovakve B-filmove.
TUBE je u svakom pogldu korak napred za SHIRI koji je zanimljiv na svoj način, i iznenađuje tehničkom veštinom, ali nije ovako savršen falsifikat.
Mislim da je ovaj film svakako apsolutna preporuka za milana i Death Wisha.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment