HANGAR ROJO je crno-beli visokoestetizovani film o oficiru čileanskog vazduhoplovstva Jorgeu Silvi koji je umesto na streljanje grupu političkih zatvorenika tokom Pinnochetovog puča odveo na stadion, odakle su se spasili.
Film u manje od sat i po vremena, lagano prati Silvu dan pre toga i toga zlokobnog dana sve do sledećeg jutra kada se predao i suočio sa sudbinom.
Silvina drama je opipljiva i Juan Pablo Sallato je čini jasnom, međutim, postupak koji gradi oko glavnog više podseća na ORDINARY PEOPLE Vladimira Perišića, samo sa akcentom na konkretne ljude i konkretne događaje i sa tom crno-belom estetizacijom.
Dok je kod Perišića egzekucija i banalnost vojničke svakodnevice dovedena do apsurda, ovde se ipak Sallato drži tog malo distanciranog prikaza nasilja gde se ono dešava tamo negde i rade ga uglađeni, birokratizovani likovi.
Iako Sallato nikada ne odlazi do ekscesa ORDINARY PEOPLE s jedne ili ZONE OF INTEREST s druge strane, i zapravo drži se jedne rigorozne vizure junaka ali oko njega ipak gradi relativno klasičnu dramu, ovaj film se svakako može uključiti u taj trend filmova koji oneobičavaju masovni zločin.
U tom pogledu, Sallatov film je nedovoljno radikalan da bi opravdao svoju prazninu, jer ipak na kraju svega podleže relativno klasičnom sagledavanju zbog oslanjanja na konvencionalan izraz.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment