BY ANY MEANS je film koji je po mnogo čemu neočekivan.
Naime, režirao ga je kvir afroamerički reditelj Elegance Bratton čije je debi bila jednostavna ali ipak vrlo arty priča o tome kako je biti gej marinac. Priča se bavi borbom FBI protiv Klana na Jugu 1966. godine ali rezultat nije prestige picture već mnogo pre jedan starinski studio film kakav bi snimio Gordon Douglas sa Frankom Sinatrom i Jimom Brownom u glavnim ulogama. I sa Markom Wahlbergom i Yahyom Abdul-Mateenom u glavnim ulogama, on ima Sinatru i Browna našeg vremena tako da repromaterijal je tu. Sam Elegance nije kao Douglas ali ima nerv da uznemiri gledaoca kad se najmanje nada i da kvirne mejnstrim kad treba.
Dakle, ovo je kao MISSISSIPPI BURNING kada bi bio B-film i kada bi mogao da se reši inhibicija i nagasi gas. Klanovci su tretirani kao esencijalni negativci, priglupe seljačine koje nisu deo neke preduboke zavere, FBI je prikazan kao Hooverova država u državi koja kad pritisne LBJ nema problem da angažuje mafijaškog egzekutora i kako zna i ume reši slučaj Klana koji sprovodi teror.
Dinamika između Grega Scarpe kao mafijaškog plaćenog ubice i doušnika FBI koji zbog toga mora da se zeza po Jugu sa Klanom i agenta FBI crnca koji mu pomaže na zadatku i bori se sa sisemskim rasizmom jer ne dobija priliku da radi teške slučajeve a istovremeno želi da bude pravi G-Man i koliko-toliko poštuje procedure za koje razobručeni Scarpa apsolutno ne mari.
Agent je u pogledu protagonizma dominanitniji lik od Scarpe i Yahya ga igra moćno jer je on generalno jedna filmična pojava. Međutim, Scarpa je sine qua non cele priče i Wahlberg od njega pravi istovremeno sociopatu kog volimo jer u suštini ima zlatno srce, i antiheroja koji je sebičan ali ima nekakav osećaj za dobro i pravdu.
Ne treba trošiti reči o tome da se od Elegancea očekivalo nešto drugo i da kritike to reflektuju itekakao. Međutim, ovaj film je bez ikakve sumnje bio njegova intencija, iz svakog frejma se vidi da je hteo da napravi film o normalizaciji nemilosrdne borbe protiv Klana, na sličan načim kao što je Tarantino s mnogo manje uspeha (što se mene tiče) napravio u INGLOURIOUS BASTERDS.
U odnosu na skript sa Black Lista, Elegance ga je ubrzao, očisto od opštih mesta i trošenja vremenai malo mu smanjio prestige voltažu još na papiru.
Ne znam da li Gordon Douglas i Chairman prate savremeni film sa neba ali verujem da bi im se ovaj projekat namenjen prikazivanju u biokopu 20. oktobar itekako dopao. I da bi Douglas imao poneki savet za Elegancea gde da ga skrati i dotera.
Imajući sve u vidu, u Americi se publika iznenađujuće dobro odazvala ovom filmu koji Paramount nije pustio s prevelikim ambicijama, ali borba za pravdu i obrasci policijskog B-filma ne izlaze iz mode.
Na kraju se Scarpa i kompozitni FBI agent baziran na nekoliko ličnosti rastaju kao da bi se mogli sresti u nekom novom filmu, a mladi agent potom ponosno hoda hodnikom FBI spreman za nove zadatke. Ovo je svakako one and done film, ali rado bih video ove momčine na još nekom zadatku.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment