Leo de Boer je u filmu ENGELEN DES DOODS snimio pokušaj grupe, po raznim osnovama zainteresovanih Rusa da obrade stratište Vlasovljeve armije. U Rusiji, kao i u bivšem SSSRu nije bilo mnogo dilema koja je bila uloga Vlasovljeve armije. Tu su i Solženjicin i Staljin bili na istim stanovištima ali na Zapadu je deo bele emigracije koja je petljala sa Rajhom pokušavao da relativizuje njegove aktivosti, da im neki drugi predznak i dobije neku apanažu na bazi njega, u čemu su delimično uspeli.
Vlasov je u Rusiji ostao dosledno anatemisan i ovaj film prikazuje jednu grupu, reklo bi se, nezvaničnih arheologa koji odlaze da posete stratište na kom je pobijena Vlasovljeva armija i praktično ostavljena da istrune. Sami snimci tih ljudi i onoga kako oni traže te ostatke su impresivni i ovaj dokumentarni film je u tom segmentu dokumenta najimpresivniji, neke stvari koje se dešavaju pred kamerama zaista bi bilo teško inscenirati.
E sad, da li je Leo de Boer hteo još nešto da kaže, da li je ovo hteo da predstavi kao jednu nerazrešenu traumu iz SSSR, da humanizuje Vlasovljeve vojnike i sl. zaista ne znam jer film ne uspeva da sasvim isteše svoju agendu ali rekao bih da je ima. Međutim, ovo je film snimljen posle raspada SSSR a pre dolaska Putina i ovo nije tipična savremena hladnoratovska i antiruska propaganda u tom smislu.
No, to u krajnjoj liniji nije ni važno, ti ljudi na ekranu i to što rade su meni bili zaista osnovna stvar koja me je kupila i zadržala u svemu ovome.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment