TANK

TANK Marvina Chomskog snimljen je po scenariju veoma plodnog a rekao bih i žanrovski raznovrsnog Dana Gordona. Ovo je holivudski film stare škole koji nudi jednu naordnu mešavinu različitih, naizgled nespojivih žanrova. Ima ovde vigilante filma na tragu FIRST BLOODa, exploitation i grindhouse sentimenta car crash extravaganzi sa američkog Juga kakve su snimali Needham i ekipa, ima tu i throwbacka prema filmskoj personi Jamesa Garnera. Rečju, ima svega.

James Garner je ključni kohezivni faktor ovog filma i on čini da se t elementi nekako spoje.

TANK je film sa premisom koja je tretirana relativno ozbiljno i dramski ubedljivo, iako je sama po sebi bizarrna, i upravo glumačka ekipa, pre svih Garner, C. Thomas Howell kao njegov sin i E.G. Spradlin kao zli južnjački šerif sve to podmazuju svojim rolama.

Naime, ovo je priča o oficiru pred penzijom koji dolazi da služi poslednje godine u kasarni na Jugu. Kada u lokalnom baru stane u odbranu mlade prostitutke i prebije šerifovog deputyja koji je podvodi, upada u konflikt u kome strada njegov sin kome podmeću drogu. Kada oficit shvati da sina čekaju tri godine na zatvorskoj farmi na kojoj će vrlo verovatno biti silovan, uzima svoj tenk, stari šerman koji ima u privatnom vlasništvu i izbavlja ga.

Kako svi ovi elementi funkcionišu u jednoj priči, pre svega može da se objasni već pomenutom harizmom zvezda.

James Garner je imao tri bitna tipska lika koja je igrao kroz karijeru - simpatičnog kauboja, simpatičnog hardboiled detektiva i hrabrog oficira. I što je najzanimljivije - ČEŠĆE je igrao oficira nego vojnika, što je veoma zanimljivo.

Ovo je prvi film u kom Garner igra oficira američkih oružanih snaga koji više ne može da se snađe u vlastitoj državi, u Americi koju više ne prepoznaje. I to je sasvim sigurno duh FIRST BLOODa.

Međutim, Garnerov junak nema traumu iz rata, niti ima sukob sa novim vrednostima. Naprotiv, ovo je priča i borbi oficira koji je mator ali je na liniji američkih vrednosti koji se bori protiv provincijlima i rasizma u južnjaćkoj zabiti. U tom smislu, TANK se može čitati i kao priča o tome da je vojska braneći zemlju spolja, zaboravila da se američke vrednosti više ne reprodukuju iznutra.

Žanrovski gledano, ovaj folky film ima elemente priče o borbi pojedinca protiv sistema i onda iz njenih postavki integriše konvencionalne elemente drugih žanrova. TANK je svakako slabiji od SUGARLAND EXPRESSa, i mnogo šematizovaniji u motivacijama likova, ali nudi sličnu vrstu energije.

Ipak, ako Spielberg u SUGARLAND EXPRESSu uspeva da transcendira iznad onoga što je exploitation crpio iz sličnih buntovničkih priča, TANK ih samo polira ali ostaje ipak negde bliže exploitationu.

Garner je u SUNSETu i MAVERICKu predao palicu Bruceu Willisu i Melu Gibsonu koji su svaki na svoj način popunili prostor koji je on držao. Mislim da bi Mel Gibson danas mogao da iznese rimejk ovog filma, i uopšte ovakav film jer to je ta snaga glumca koji može da potčnini vrtloge žanra i stavi ih u funkciju svog lika. 

* * * / * * * *