TERNET NINJA

TERNET NINJA Tjorbjoerna Christoffersena i Andersa Matthesena je najgledaniji danski animirani film. Autor scenarija je danski komičar Anders Matthesena. Film je namenjen malo starijoj deci, ali je tehnički urađen onom 3D kompjuterskom animacijom koja je u principu češće namenjena manjoj deci, pa je i karikaturalni dizajn likova više u tom ključu. Dakle, spoj je zanimljiv, priča je nešto “zrelija” i mračnija od sličnih animacija.

Ako imamo u vidu iskustvo PIKACHUa, možemo reći da je TERNET NINJA mogao biti urađen i kao igrano-animirani film i tu bi možda još bolje iskomunicirao sa ciljnom grupom nego kroz čistu animaciju.

Neke od replika su dosta edgy za uslove dečjeg filma, ima priča o narkoticima, gross out detalja, pa i pomalo seksualnosti. Sve to čini ovaj film ipak više namenjenim tinejdžerima i onima nadomak tog doba.

Priča je zanimljiva. U tajlandskoj fabrici gde deca šiju lutke, od šala njenog brutalnog danskog vlasnikanastaje karirani krpeni nindža. Zbog toga što je dete greškom uzelo šal umesto crne tkanine. Brutalni gazda ubija dete ali te noći nebesa ulivaju život u kariranog nindžu.

Karirana lutka dolazi u ruke danskog klinca i isprva mu pomaže da reši svoje socijalne probleme u školi, međutim ubrzo dećak mora da uzvrati uslugu i pomogne u krvavoj osveti koju planira karirani nindža.

U filmu ima jako zanimljivih i inventivno postavljenih scena. Tehnika definitivno nije na nivou najboljih američkih animacija ali Dancsu stari velemajstori dečjeg filma i na kraju CHECKERED NINJA uprkos svim svojim idiosinkrazijama uspeva da se nametne kao izuzetno intrigantan naslov čiji veliki box office nije slučajan.

Film je nastao uz podršku danskog filmskog instituta, estonskog filmskog centra i koštao je oko 2,4 miliona eura od kojih je 911 000 dobio od danske države.

Evropska animacija namenjena deci je dosta aktivna, prisutna je i u našim bioskopima, sa solidnim komercijalnim rezultatima. Međutim, CHECKERED NINJA pravi iskorak o čemu svedoči i prikazivanje na festivalu animacije u Annecyju. 

* * * / * * * *

+-

+- Kundana Sada je indijski triler o čoveku koji se budi u zatvorskom kombinezonu u sobi bez igde ikoga samo sa nekim predmetima koje postpeno otkriva i sa kojima pokušava da nekako pronađe način da izađe ili da izgradi sebi neki smisao u toj situaciji.

Kundan Sad je snimio visoko estetizovan film u kome maksimalno koristi lokaciju, opozijiciju kolorita zidova i narandžastog kostima, kao i glumčevo telo, a uspeva unutar tog minimalizma da izgradi i jednu parabolibudsku muzičku numeru koja ilustruje junakov unutrašnji svet. 

Kundan Sad pokazuje dar za vizuelno, ali uprkos brojnim idejama i trajanju od 68 minuta iziskuje gledaoca sa dosta strpljenja. No, čini mi se da je moguće naći publiku koja bi ovakav film umela da ceni.

* * / * * * *

REBOBINADO, LA PELICULA

REBOBINADO, LA PELICULA Juana Francisca Otana je niskobudžetni argentinski film o momku koji shvata da uz pomoć starog kasetofona može da se vrati kroz vreme. Otano nije bez dara ali definitivno nije imao uslove da u punom kapacitetu ekranizuje jednu zapravo vrlo svežu premisu u sve potrošenijem prostoru filmova o hronomociji.

Njegova ideja je da junak uz pomoć starog kasetofona i određene pesme može da se vrati u trenutak u životu kada je ta pesma igrala neku ulogu. To je high concept koji bih lako mogao zamisliti i u nekom holivudskom filmu.

Otano je snalažljiv reditelj koji izvlači dosta iz skromnih uslova kojima raspolaže - nedovoljno za neki crossover kojim bi snimio film sa mejnstrim lookom ali i više nego dovoljno za okruženje lo-fi niskobudžetnog filma.

* * / * * * *

ROCKETMAN

ROCKETMAN Dextera Fletchera je novi biografski film u produkciji Matthewa Vaughna koji se sjajno pokazao u prethodnom ostvarenju ove ekipe EDDIE THE EAGLE. Prethodni film je bio baziran na ideji “print the legend” a ROCKETMAN odlazi korak dalje i čak je definisan kao “muzička fantazija”.

U konkretnom slučaju ovo je biografski mjuzikl o Eltonu Johnu, od detinjstva do preporoda kada je izašao iz krize u kojoj je bio zbog alkohola i kokaina. Eltonove pesme služe kako bi se iskazala junakova stanja i ispričala priča, i pošto je već bilo izvesno da će film o njemu biti jukebox musical, zašto na kraju to ne bi bio i mjuzikl u punom smislu te reči.

U tom pogledu, ROCKETMAN je film koji se savršeno uklapa u dosadašnji rad Eltona Johna. Ovo je podjednako relevantno i za one koji ne poznaju ili ne prate njegov rad (kao što sam na primer ja) do onih koji su mu posvećeni kao fanovi.

Struktura scenarija Lee Halla je naizgled konvencionalna. Imamo centralni događaj - izmaštanu terapijsku seansu iz koje odlazimo u razne faze Eltonovog života. Međutim, način na koji se prelazi u retrospekcije i to kako one izgledaju je toliko energično i maštovito da ovakva struktura nimalo ne smeta niti limitira funkcionisanje filma.

Fletcher je u vreme Singerovog otpuštanja/ napuštanja filma BOHEMIAN RHAPSODY bio doveden da reši stvar. Logično, i zbog odnosa Vaughna i Foxa i zbog njegove veštine u tretiranju tih kvintesencijalno britanskih heroja. Međutim, ROCKETMAN i BOHEMIAN imaju zastrašujuće puno sličnosti na nivou priče i protagonista a potpuno su različiti filmovi. Oba polaze od junaka koji je isprva klozetovan, nalazi partnerku i autuje se. Oba imaju junaka koji u momentu kada je autovan najbližima nalazi opet partnerku i ženi se u Nemačkoj. Oba imaju Johna Reida kao prominentnog junaka, oba sugerišu da je junak duboko potonuo kada se našao po gay leather klubovima u formi montažne sekvence. Međutim, filmovi su različiti barem onoliko koliko se razlikuju sadašnji Bond-filmovi od KINGSMANa. 

ROCKETMAN je prosto uronjen u Eltonov imaginarij, i funkcioniše kao deo njegovog stvaralaštva, a BOHEMIAN je blago distanciran u pokušaju da bude tobože objektivan a zapravo je samo merch za bend. Otud, ROCKETMAN tako integrisan sa Eltonom deluje mnogo autentičnije i iskrenije od BOHEMIANa, kao što uostalom i ima mnogo hrabriji i zanimljiviji postupak.

Ishodi oba filma su doduše različiti. BOHEMIAN se bavi junakom koji je pao, ROCKETMAN junakom koji je pao i digao se. Možda je i otud bilo više prostora za ovakvo razmaštavanje. Ipak, šta god da je po sredi, uprkos tome što kada sednemo i razmislimo prepoznajemo kalkulaciju unutar ROCKETMANa, on ne deluje tako dok traje.

Tehnički gledano, direktor fotografije John Richmond je prvo radio sa Fletcherom pa tek onda sa Vaughnom, ali ROCKETMAN je bez sumnje ipak Vaughnov šou, direktno izrastao iz KINGSMANa u kom je on prvi put spojio Richmonda i Egertona. Uostalom, taj britanski duh na steroidima jeste deo baš KINGSMANove zaostavštine.

ROCKETMAN je vizuelno spektakularan, u pogledu estetizacije, koreografije, odnosa filma i muzike, a sve to je ispraćeno vrlo ozbiljnom Egertonovom glumom koja uključuje i pevanje. U zabavljačkom pogledu, ROCKETMAN je delo prvog reda.

Trka među kumovima u tom smislu ne jenjava, Ritchie i Vaughn su u isto vreme istrčali sa mjuziklima ali način na koji ROCKETMAN gazi ALADDINA u svakom pogledu je zaista brutalan. Ovo je defnitivno film koji spada među najbolje mjuzikle u proteklih nekoliko godina, i novi standard u pogledu toga kako se može pristupiti ovoj formi biopica.

* * * 1/2 / * * * *

GELATERIA

GELATERIA je izrazito apsurdistički nastrojen britanski film sastavljen iz scena koje funkcionišu kao labavo povezani skečevi. Mogu slobodno reći da nijedan od postupaka koji su primenjeni u ovom filmu ne volim, a izvedba je vidno limitirana niskim budžetom. Međutim, u svemu tome ima nekog talenta, i kod reditelja, i kod snimatelja i kod glumaca. Na kraju krajeva to ipak nije dovoljno da GELATERIA crossoveruje do nekoga kao što sam ja i ko nije preterano zainteresovan ili zabavljen ovakvim filmovima, međutim, ljubitelji autora kao što je Szabolcs Tolnai recimo itekako mogu biti zainteresovani za ovaj film. Otud ovde je ključno pitanje da li će se zavrteti na festivalima ili neće, da li će doći u taj krug ili ne. Ne bi me čudilo da ovaj film zauvek ostane na margini ali i da postigne uspeh kao art house provokacije. Tumačite ovu procenu kako hoćete, kao dijagnozu fluidnosti savremenog filma ili kao znak da su svi kriterijumi nestali. 

* * / * * * *

DOMINO

Brian De Palma se žestoko izbrukao u filmu DOMINO. Ovo je ponovo projekta gde je producent bankrotirao, snimalo se manje nego što je trebalo itd. Međutim, nažalost po onome što na kraju ipak jeste snimljeno, ovo je materijal televizijskog kalibra. Svakako da sada možemo zapaziti jedan čitav niz objektivnih pokazatelja da sa ovim filmom nije sve u redu. Recimo, postproduckija zvuka je skaredna itd. ali u suštini materijal je jedan middle-of-the-road triler o pretnji terorizma u kome se izuzev par prijatnih gore detalja i nekih set-pieceova u pokušaju, U SUŠTINI ne dešava ništa naročito zanimljivo.

Dakle, nema nikakve subverzije, ako u nju ne računamo citat FEMME FATALEa kada teroristi udare na otvaranje nizozemskog filmskog festivala. Izvan toga ovo je garden variety stuff, sa televizijskim nivoom produkcije.

Filmska režija svakako nije oblast u kojoj se sa godinama nužno dobija na kvalitetu, ali ne mora biti ni oblast u kojoj se neumitno gubi, pogledajmo Scorsesea, međutim, u slučaju De Palme imamo velikog autora koji se našao u vrtlogu nepouzdanih producenata koji mu onemogućuju da snimi film iza kog bi lako mogao da stane.

Stoga, De Palma se odrekao i ovog filma. DOMINO je odbacio, ali iskreno, u ovome što sam video nisam zapazio nukleus nečega naročito dobrog niti interesantnog. Da li bi sa više para i vremena ti najavljeni set-pieceovi bili bolji? Pa možda, ima zametaka, ali nije De Palma imao neke setpieceove ni tamo gde ih je mogao, da ne kažem morao imati, kada je radio vrhunski materijal u filmu BLACK DAHLIA.

Dakle, kriza je sa svih strana, i u pogledu producenata koje Maestro privlači ali izgleda da ni on nije baš u punoj snazi. Šteta, DOMINO je mogao biti lean and mean euro triler a na kraju je ispao osrednji TV film.  

* * / * * * *

GODZILLA: KING OF THE MONSTERS

Michael Dougherty je snimio film GODZILLA: KING OF THE MONSTERS. Ovo je produžetak reboota koji je počet Edwardsovom GODZILLAom i sa njom deli neke nedostatke ali uvodi i neke sasvim svoje.

Osnovni problem od Edwardsove GODZILLAe pa do ove je to što se Warnerov reboot previše drži japanske matrice u pogledu toga da kaiju mora biti heroj i pozitivan lik. I onda se filmvoi svode na to da se nekako Godzilla usmeri da radi u interesu čovečanstva protiv goreg monstruma.

Edwards je došao na ovaj reboot posle filma MONSTERS, kao reditelj od kog se mnogo očekivalo i na njemu se delimično snašao. Njegova GODZILLA je zanimljiv film sa ozbiljnim nedostacima ali je i dalje rado ponekad pogledam, barem na parče.

Iz Dougheryjevog filma uklonjeno je to što je zanimljivo. Ovaj film je dosta “običan” po tome kako koncipira svoja dešavanja a među iritantnijim elementima mora se izdvojiti marvelovska tehnika postrojenja i letelica kojima je opremljeno udruženje Monarch.

Sam zaplet, sama ideja oko koje se film vrti i kako su tretirani pojedini monstrumi vrlo su zanimljivi u polazištu ali nisu tako dobri u realizaciji i razradi. Sa Kyleom Chandlerom u glavnoj ulozi, Daugherty je imao sasvim dobar osnov za žanrovsku diverziju ove vrste ali je ulogu ljudi nažalost sveo na nešto što ponajviše liči ne role Raymonda Burra kod Ishira Honde.

Dakle, bilo je potencijala u podeli, bilo je porencijala i u zapletu, ali su na kraju čudovišta ponovo morala da preuzmu protagonizam i preseku sve eventialne veze koje su se stvorile između gledaoca i priče u prvim minutima filma.

Stoga, ovo je film u kome je sama priroda reboota na kraju dovela do toga da se istroši ono što je bio kvalitetan nukleus. Ako ima neko ko misli da su japanski Gojira filmovi dobri, onda će KING OF THE MONSTERS biti prava stvar. Ali ja takvu publiku ne znam. 

* * / * * * *