GYANGU DOMEI

GYANGU DOMEI iz 1963. godine je atipičan film za Kinjija Fukasakua u izvesnom smislu.

Ponovo je reč o jakuza filmu, priči o mladom jakuzi koji izlazi iz zatvora i ovog puta želi da donese novac svojoj bandi tako što će oteti velikog šefa - dakle, ovo je krajnje karakteristična tema za filmove ovog autora i puno elemenata se ponavlja.

Atipično je to što je ovaj film izašao posle izvanrednog GYANGYU TAI G-MEN koji je krasila izvanredna propulzivnosti, sugesitvan kolor, dinamična i veoma moderna rediteljska rešenja. Dočim, GYANGYU DOMEI koji je izašao godinu kasnije je crno-beli film, sa jednim znatno konvencionalnijim rediteljskim postupkom koji je i dalje u Fukasakuovom duhu, ali je ipak malo drugačiji i rekao bih retrogradniji od onoga što on tada radi.

Možda je rad u crno-beloj tehnici i manja ambicija filma generalno vezana za neka kretanja u samom studiju Toei ali GYANGU DOMEI je cenjen film, u mnogim retrospektivama Fukasakuovog rada.

Ovo je solidan film, jakuza film sa veoma fokusiranom i jednostavnom pričom u svom centru i jakom melodramskom dimenzijom u svojoj izvedbi, ali svakako da je ne samo kasnije već i u datom trenutku, Fukasaku proizvodio, po mom mišljenju, i značajnija dela, kao što je recimo baš pomenuti GYANGYU TAI G-MEN čijem je priznanju doprineo i sam Yukio Mishima o čijoj sam vezi sa jakuza filmom već govorio.

U svakom slučaju, ovaj film i po svojoj tehnici, i po mirnijem postupku odudara od onoga po čemu znamo Fukasakua. Ali, i dalje, ostaje nepogrešivo njegov film, po osećaju sa dramu i suptilnom smislu za ironiju.

* * * / * * * *