OBSESSION

Curry Barker je iznenadio blokbasterom OBSESSION, i lepo je što je jedan mlađi reditelj sa reputacijom Youtube stvaraoca snimio nešto što je razbilo hegemoniju velikih studija, doduše u hororu, gde obično najlakše puca ta hegemonija holivudskog centra.

Sam film koji je snimio, nažalost, ne donosi ništa naročito sveže, a za moj ukus ne donosi ni mnogo strave u klasičnom smislu. OBSESSION svakako jeste horor u svojoj osnovi, i jeste i u širem smislu, međutim, nije reč o nekom prevratničkom delu žanra koje je napravilo rezultat donoseći nešto sveže.

Naprotiv, dosta oslonjen na glavni tok indie estetike, ovo je film o još jednom od onih debilizovanih mucavih mladih američkih muškaraca koji ne umeju da pokažu šta hoće koji, u postavci dostojnoj neke groteske Judda Apatowa, posle sedam godina friend zone želi da izjavi ljubav svojoj simpatiji. To nažalost nije dato u formi neke simpatične postavke socijalno neadaptiranog junaka "sa kojim ćemo jahati" kroz priču, već naprotiv, on je jedan nažalost antipatični nesposobni moron koji ni ne zaslužuje bilo kakav supstancijalni odnos dok se malo ne sabere uz stručnu pomoć.

Elem, on kupi neku amajliju koja omogućuje da se poželi jedna želja i kada poželi da ga ova simpatija zavoli to se pretvori u opsesiju iz pakla.

Međutim, za razliku od filma Coralie Fargeat SUBSTANCE sa kojim deli neka rešenja, ovde nema dela kada ta želja funkcioniše. Niti mi želimo da njemu ta ljubav uspe, niti kad taj odnos krene, junak u tome uživa. Zapravo od prve prilike postaje jasno i njemu i nama da je nešto off. I to bih pozdravio - film ima junaka koji je dovoljno bistar da shvati isto kad i gledalac, sa tom razlikom što on sa tom informacijom ne radi ništa smisleno, i onda ta "pamet" filma zapravo postaje opterećenje jer niti uživamo u našem znanju koje je veće od njegovog, niti u njegovoj inteligenciji koju prenosi na film.

Film nudi par zanimljivih ali suštinski sporednih detalja sa kojima Curry Barker ne uspeva da napravi apsolutno ništa. To se pre svega odnosi na amajliju koja deluje kao neki kič, ali postoji vajb oko nje da ima neki efekat, zatim u tom SUBSTANCE-copypaste tonu njegove komunikacije s proizvođačima amajlije, kao i u nekim propozicijama same kletve koja ispunjava želju.

Ali, nažalost, inteligentne ideje ostaju na nivou ideje, a sama osnovna priča je stagnantna, ne kreće se nikuda i to je jedno idi mi-dođi mi, ja tebi-ti meni, između tri ključna plot pointa. 

U pogledu realizacije, film je korektan ali ne i senzacionalan da bi prevazišao neke standarde žanra (kog?). Gluma je dosta skromna, glavni junak je odigran bez harizme, bez topline, i bez intelektualne stimulativnosti da nadoknadi to što nam je antipatičan.

Ukupno uzev, OBSESSION je jedan relativno beznačajan film koji meni nije legao jer nisam u njemu imao ni koga ni šta da gledam i iz koga sam izašao sa par zanimljivih detalja koji su bolje izvedeni u drugim boljim filmovima. Ali, isto tako mogu da zamislim ljude koji su ga doživeli kao nešto snažnije.

Ono što sasvim sigurno jeste njegova snaga, i delimično tajna njegovog uspeha, može biti oslanjanje na večnu temu iz svakodnevice koja komunicira sa većinom gledalaca i zatim izgradnja horora oko nje.

* * / * * * *