BAKUTO GAIJIN BUTAI

BAKUTO GAIJIN BUTAI je jakuza film Kinjija Fukasakua iz 1971. o jakuzi iz Jokohame koji posle deset godina izlazi iz zatvora, shvata da mu je stara banda potpuno rasturena i odlučuje da ih povede na Okinavu gde će naći svoje mesto i novi početak.

Jakuze sa Okinave su inače mlađim generacijama gledalaca bile gateway za jakuza filmove kroz Takeshija Kitana i njegov SONATINE.

Ekipa sa Okinave je specifična jer ima dosta doseljenika, tradicionalne jakuze ih smatraju manje vrednim, čak dovode u pitanje i da li su Japanci zapravo. Kada u ovom filmu prekaljene ali poražene jakuze pristignu iz Jokohame ubrzo shvataju da lokalni đilkoši nisu onoliko naivni koliko su mislili, da su na izvesne načine čak i opasniji i bezobrzirniji. Pa ipak, sa njima ravijaju nekakav hladni mir i podelu interesnih sfera sve dok na Okinavu ne pristgnu tokijske jakuze i to one koje su uništile ekipu iz Jokohame i sada luzeri sa kopna moraju da se ujednine sa đilkošima sa ostrva i pruže otpor tokijskoj mega strukturi.

Jasno je da je tokijska ekipa ovde služi kao metafora establišmenta, korporacija, moćnog represivnog aparata i da u priči o jednoj poraženoj i jednoj provincijskoj ekipi jakuza, Fukasaku nudi jednu eksplicitnije postavljenu društvenu kritiku, iako ona u njegovim filmovima uvek postoji samo u diskretnijoj formi.

Ovde je ona ravnopravan deo izraza i s jedne strane, ovaj film ne nudi ništa sveže unutar same estetike. Veoma sličan, ali što se mene tiče, estetski uspeliji film snimio je dve godine ranije u NIHON BORYOKU-DAN: KUMICHO. U oba filma Koji Tsuruta igra praktično isti lik, i štaviše, taj lik u oba filma ima sličnu završnicu kada kreće sam protiv svih, ponovo u veoma sličnom kontekstu, pobune "malog" igrača protiv sistema koji okreće "male" protiv "malih" i kroz to sprovodi dominaciju.

Ovde, praktično Fukasaku preslikava i neka strukturalna i neka estetska rešenja, ali ih osvežava onim što donosi milje Okinave i tim eksplicitnijim slojem društvene kritike.

Otud, ovo nije ponavljanje jednog te istog, iako rizikuje da to postane, već ispitivanje šta se sve može unutar iste formule napraviti sa malim varijacijama. No, sličnosti jesu upadljive i verujem da ima i druge škole mišljenja koja preteže u smeru kritike jednoličnosti.

* * * / * * * *