EENIE MEANIE

Gotivni zabadači nekako uvek nađu put do Samare Weaving i Shawn Simmons nije izuzetak.

Što se mene tiče nametnuo se u serijama WAYNE i CONTINENTAL gde se pokazao kao zaista ozbiljan majstor genrebendinga, anarhične akcije, osvežavanja poznatih formi koje su delovale potrošeno i sve u svemu Wernickov i Reeseov ponajbolji momak.

U filmu EENIE MEANIE dobio je priliku da režira, i uspeo je ono što nimalo nije jednostavno, da pokaže da je pametan ne praveći se pametan.

U osnovi EENIE MEANIE je maksimalno neoriginalan, možemo ga posmatrati kao mešavinu TRUE ROMANCE i BABY DRIVERa, jednu priču u kojoj se dvoje traumatizovanih pojedinaca od kojih je ona đavo za volanom a on momak koji upada u nevolje opšte prakse, ustaju protiv pitoresknih gangstera koji ih teraju da vrate dug odrađujuži maltene nemoguću pljačku sa automobilskim bekstvom.

Dakle, ona je malo Baby iz Wrigtovog filma, oboje su pomalo Clarence i Alabama, ali to ne znači da ovaj film nije svoja zverka. Shawn Simmons ima svoju formu transgresije i njega zanima film koji nam je savršeno poznat, formalno razgažen ali ispostaviće se subverzivan do tačke istinske transgresije, kroz osvežavanje tipičnih scena.

Simmons je dakle majstor da uzme tropey situaciju i da je onda izmeni nekom "životnijom" reakcijom junaka koju bi drugi autori smatrali antiklimaktičnom ili destruktivnom po narativni pogon. On međutim voli da tako čačka situacije i postiže u najmanju ruku da humor bude izvanredan i da ne proističe samo iz gega nego i iz situacije, što u spoju sa nosećom rolom Samare Weaving koja sve galvanizuje i neprestalnim protokom jakih prijava u dijalogu daje svemu visoku kaloričnost.

Međutim, ovde nismo imali Tony Scotta da režira TRUE ROMANCE, tako da nam Simmons nudi i istinski transgresivan kraj koji se na kraju ispostavlja kao nešto na bazi čega će film "živeti ili umreti". Da li su junaci zaslužili ovakav ishod u prethodnom toku filma ili ne je ona lekcija koju je Scott svojevremeno dao Tarantinu. Kod Simmonsa će verovatno to biti izvor polemika ali i razlog da mnogi otpšu film.

U mom slučaju, taj detalj je nešto što suštinski izdvaja ovaj film, i pored jedne propulzivne akcione komedije što on već ab initio jeste, daje mu dimenziju posle koje će verovatno biti izučavan na kursevima filmske režije i scenaristike.

Dakle, da li je tonalni shift u klimaksu prava odluka u odnosu na subjektivno viđenje likova kod publike ostaje tema za diskusiju, i uprkos tome što ne mogu reći da bih ja istu ovakvu odluku doneo ako bih do te tačke ovako vodio film, isto tako smatram da je izuzetne dragoceno da neko isproba takvo rešenje i konačno se uverimo da li su takvi krajevi filmovi zasluženo ostajali van ekrana i u domenu legende.

Shawna Simmonsa već dugo pratim kao scenaristu i sada kada je režirao svoj prvi film, rekao bih da se razvija po planu i u skladu sa mojim očekivanjima. Ipak, činjenica da je napravio film koji nije samo primer dobro izvedene akcione komedije već i nečeg što podstiče diskusiju pokazuje da je otišao i korak napred od mojih inicijalnih procena.

* * * 1/2 / * * * *