Ova istinita priča o potomku francuskog koloniste i robinje sa Gvadalupe koji je u pred-revolucionarnom Parizu uspeo da postane virtuoz na violini, kompozitor, šampion u mačevanju i vitez-miljenik na dvoru Marie Antoninette, pretvorena je u uvredljivo mlaku, stilski neopredeljenu bridgertonovsku limunadu koja se divi rasnoj ekskluzivnosti junaka dok se kao lingua franca koristi engleski, i ne uspeva da bude ništa iako želi malo da čačne Luhrmanna, ali ne sme dovoljno.
Film je mlak, događaji se nižu, niskog su tonusa, nisu naročito zanimljivi, glumci su bledi (no pun intended) a ni nemaju šta naročito da igraju jer su svi likovi jednodimenzionalni, kao u nekoj operi komponovanoj za dvor tog vremena, ali nažalost, ovo nije opera.
Ovo je film koji želi da ima moderan senzibilitet a jezivo je staromodan, želi da bude pripovedački zanimljiv a neshvatljivo je arhaičan, pa i naivan, želio da bude "bioskop", ali ne uspeva da u lepom Pragu dosegne glamur versajskih ambijenata i Pariza, jer - šta možemo, Prag je lep ali nije Pariz, da se ne lažemo.
Sve je bezveze i sve je fejk, svedeno je na nivo supernaivnog školskog programa a ni na tom nivou nije dobro jer ne uspeva dovoljno da isprati zanimljivosti iz života svog protagoniste.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment