EVOLUTION

Pogledao sam EVOLUTION Lucile Hadžihalilović. Pomalo je tužno videti kako rediteljka koja je pre desetak godina bila cutting edge autor i unutar art housea se poigravala žanrovskim stilemama danas stoji u dubokoj stagnaciji, van svih tokova, ponavljajući formulu iz svog dugometražnog debija, praveći besmislenu inverziju sa žena na muškarce, tonući u neku impotentnu grotesku, bez snage da istera bilo jasnu umetničku viziju bilo kako tako zanimljiv film.

Jedan od glavnih aspurda ovog filma jeste zapravo neverovatna neutemeljnost. Čini se kao da Lucile nema na šta da se ovde osloni jer film na svakom nivou škripi. Vizuelni domet filma je zahvaljujući budžetu i veštini saradnika na zavidnom nivou ali prizori koje Lucile stavlja na ekran su intelektualno na nivou studentskog filma, salata “lepih slika” koje ne čine nikakvu ozbiljnu celinu.

Kada bi barem sve to išlo u pravcu nekog čistog filma, nekog vizuelnog izražavanja koje ne mora nužno imati fabulaciju ni po jada, ali EVOLUTION svoje zamahe upravo usporava pokušajima da tobože ima nekakvog smisla.

I kad god u sve to pokuša da unese neki kontekst, neku simboliku, neki smisao, postaje zapanjujuće glup, pa čak i gledalac kome je baš stalo do razuma prosto poželi da film ode dalje od onoga što mu ne ide.

Harverski EVOLUTION ima sve elemente onoga što se od Lucile Hadžihalilović očekivalo. Nažalost, nema ništa od neophodnog softvera. 

* 1/2 / * * * *

DOCTOR STRANGE

Pogledao sam DOCTOR STRANGE Scotta Derricksona. Slično ANT-MANu, moram priznati da mi je Marvelov "mali film" više nego prijao nego oni veliki. Derrickson nije Peyton Reed, ali ovog puta uspeo je da skupi dobru ekipu i ispred i iza kamere i da kompenzuje većinu inherentnih nedostataka koje mu nosi strip i sve ono za šta se opredelio u tom story arcu. Ovde je kao u ANT-MANu fokus na origin storyju a negativac je tu tek kao katalizator na kome će junak pokazati da je savladao korišćenje novostečenih moći.

Otud slobodno možemo reći da je antagonista, iako ga igra Mads Mikkelsen, najslabija tačka ovog filma, ali i sama borba sa njim je sporedna stvar. Glavni je Doctor Strange i Benedict Cumberbatch u toj ulozi, a to je svakako jača strana ovog filma. Derrickson je sa glumačkom ekipom u kojoj su Cumberbatch, Rachael McAdams i Tilda Swinton pre svega dobio postavu koja može da unese nužnu dozu humora u ogroman broj newagey monologa, predavanja, savetovanja i sveopšrti grandstanding po kome su Marvelovi filmovi poznati ovde uglavnom biva tretiran sa ogromnom dozom ironije, a za to treba da budemo zahvalni i scenariju koji potpisuju Jon Spaihts i C. Robert Cargill zajedno sa rediteljem.

U tom smislu, humor i duh(ovitost) su ključ kroz koji su rešene i neke druge neuralgične tačke Marvelovih filmova, a pored grandstandinga to su svakako obračuni sa moćnim supernegativcima. Ovde se pojavljuje jedan od grotesknijih Dormammu, ali je način na koji ga Strange porazi izuzetno duhovit, kao da je film u toj fazi potpuno svestan svoje grotesknosti i želi da je amortizuje na najbolji mogući način.

Ipak, sve ovo ne znači da je Derrickson u potpunosti uspeo da sapne materijal kog se dohvatio i da ga je u celosti preveo na efektan filmski jezik. Brojne krutosti Marvelovog filmskog univerzuma i dalje postoje, međutim ovaj recept u načelu zaista funkcioniše. Međutim, jedan od efekata svakako jeste i to da uprkos visokom budžetu DOCTOR STRANGE ne deluje onoliko major i onoliko ambiciozno koliko bi se očekivalo od filma tog profila. Meni to ne da nije smetalo već mi je čak i prijalo jer se ispostavlja da mi u MCU ekranizacijama zapravo najviše smetaju oni gengbengovi sa CGI vanzemaljcima a toga ovde upadljivo nema. Ipak, ostavljam mogućnost da onima koji vole AVENGERSe sve ovo bude preblago.

DOCTOR STRANGE dosta referiše na Nolana. Pored origin storyja koji dominira filmom kao u BATMAN BEGINS i vrlo sličnim miljeima u kojima se origin dešava, tu su i akcione sekvence sa transformacijama realnosti koje su preslikane iz INCEPTIONa. Odavno smo elaborirali na primeru WINTER SOLDIERa koji je preslikavao akcione scene iz HEATa i TRUE LIESa kako MCU ne preza da preuzme čitava rešenja i ovde je to urađeno tehnikom "ključ u ruke". Međutim, Derricksonov film nosi i neke suštinske sličnosti sa Nolanovom dramaturgijom, pre svega u pogledu tog koncipiranja scena kao "tutoriala" kojim se pojašnjavaju propozicije pojedinih moći i okolnosti. Takav je i opšti utisak filma - vrlo nolanovski jer DOCTOR STRANGE ima nameru da publici ostavi utisak da je pametnija nego što jeste. Derrickson nije neki vizuelni genije, ali u saradnji sa DPjem Ben Davisom kog znamo iz Matthew Vaughnovog KICK-ASSa, britanskim specijalistom da napravi film da izgleda skupo, kreira solidan look filma, naravno dokle god gledaoci mogu da pređu preko konvencija oko nošenja arhaičnih kostima u modernom gradu.

DOCTOR STRANGE je film koji možda neće zadovoljiti one koji očekuju nešto AVENGERSoidno, i što se mene tiče, nije dobacio do GUARDIANSa, ali u tom opštem građenju kohezije u MCU, čini mi se da je uspeo da doda nešto svoje.

* * * / * * * *

COME AND FIND ME

Pogledao sam COME AND FIND ME Zacka Whedona. Zack je Jossov manje poznati brat ali to što nije popularan ne znači da se nije nametnuo nekim manje izvikanim poslovima kao što su epizode serija RUBICON ili HALT AND CATCH FIRE. Whedon je reditelj i scenarista ovog filma i prava je šteta što se nisu poklopile okolnosti da ovaj film dobije prostor i u bioskopima. No, šta je tu je.

Whedon je snimio izuzetno zanimljiv triler starog kova, oslonjen na tradiciju Pollackovog CONDORa ali i na atmosferu limanovskog LA u čemu znatan doprinos daje direktor fotografije Sean Stiegemeier. Svet u kome se film dešava je vibrantan, ima jasan indie senzibilitet i time obogaćuje solidan ali relativno konvencionalan trilerski koncept.

U strukturalnom pogledu, Whedon uspešno aplicira svoju ideju sa inovativnom upotrebom flešbekova i što je još važnije, ideju sa papira odlično prevodi na ekran. Otud ovo je izrazito potentan rediteljski debi u kome je scenaristička inventivnost samo jedan od detalja.

Aaron Paul mi nije omiljeni glumac svoje generacije ali uspeo je da iznese čitav ovaj film, upravo u indie ključu sa kojim Whedon uspešno polemiše. Upravo je ta stilska mešavina koju Whedon uspešno aplicira u spoju sa autsajderskim statusom jedna od tajni izuzetne harizme ovog filma.

* * * 1/2 / * * * *

BARBARA

BARBARA je signature film Christiana Petzolda, naslov sa kojim je postigao najveći uspeh i došao do pozicije nemačkog kandidata za "oskara". I zbilja, ovo je uz JERICHOW njegov najzreliji rad, priča o Istočnoj Nemačkoj i represiji koja je u njoj vladala, prelomljena kroz dve ljubavne priče, jednu ostvarenu i jednu platonsku, i dve sudbine u koje je Štazi umešao prste.

Za razolu od Von Donnersmarckovog kretenskog filma koji je uspeo da osvoji "oskara", Petzold je uspeo da ne banalizuje represivni aparat Istočne Nemačke i štaviše uspeo je da ga prebaci u jednu vrlo suptilnu ravan, pokazujući vrlo ubedljivo zlokobnu pretnju tajne službe na život građana čije je osnovno svojstvo bila nepredvidivost i relativno diskretno delovanje usled kog su ostajali prisutni u životima i međuljudskim odnosima čak i onda kada nisu bili potpuno aktivni.

Petzold u ovom filmu uspeva da uskladi sve elemente koji su u njegovim ranijim radovima ostajali u ovakvoj ili onakvoj neravnoteži. Iako ni BARBARA nije onoliko vizuelno spektakularan film koliko je mogao da bude, svakako ima sveden dizajn koji dobro dočarava koroziju Istočne Nemačke u tom periodu.

Otud, BARBARA svakako može da se ubroji u korpus značajnih nemačkih melodrama, u žanrovski profil u kome je ova kinematografija izuzetno jaka.

* * * 1/2 / * * * *

TRUE MEMOIRS OF AN INTERNATIONAL ASSASSIN

Pogledao sam TRUE MEMOIRS OF AN INTERNATIONAL ASSASSIN Jeffa Wadlowa, Netflixovu produkciju sa Kevinom Jamesom u glavnoj ulozi. Nažalost, od Wadlowa sam očekivao da će posle KICK-ASS 2 nastaviti da "napreduje", a tako je i delovalo kada mu je dodeljena režija X-MEN spin-offa i ASSASSIN'S BODYGUARDa sa Ryanom Reynoldsom, svežim posle uspeha DEADPOOLa. Nažalost, ono što se desilo jeste da je spin-off odložen a Reynoldsov film dat Patricku Hughesa.

TRUE MEMOIRS nažalost nije film kojim Wadlow može da ostvari progres. Čak naprotiv, ako izuzmemo CRY_WOLF, ovo je njegov daleko najmanje zanimljiv film. Reč je o akcionoj komediji koja parafrazira De Brocin LE MAGNIFIĐUE, sa Kevinom Jamesom kao pulp piscem u pokušaju, koji posle slučajne omaške kada mu knjigu prebace sa fiction police u non-fiction, mora da se snalazi u situacijama svojstvenim njegovom pulp heroju.

Scenario su pisali Jeff Morris kao autor priče i Jeff Wadlow i nažalost u njemu nema te komične iskre koja bi pokrenula stvari. Ako je za utehu, film je pročišćen od neuspešnih gegova, ali to ne olakšava činjenicu da nije smešan. Ovako bez pravih gegova deluje kao "neozbiljno shvaćen", hendikepirani akcijaš. Ako tome dodamo da je ovaj film vidno spreman za streaming i da uprkos nespornoj Wadlowljevoj veštini, on nema polish karakterističan za bioskopski film, jasno je da ovo sve smrdi na ćorsokak u rediteljevom opusu. Netflix ima prestige filmove, i verujem da će Ayerov BRIGHT na svakom nivou biti event movie, ali TRUE MEMOIRS nije ništa drugo do eufemizam za DTV rad.

Wadlow i prilično požrtvovani James barem uspevaju da naprave ovaj film prilično dinamičnim, i kroz opšta mesta prolazi relativno brzo. Međutim, delikatni balans između akcije i komedije nije napravljen. Ipak, ako gledamo stilski, film je svakako više koncipiran kao komedija tako da Wadlowu nije uspela da se otme neka impoznatna akciona scena. Akcija ostaje korektna ali pošto nije u centru filmskog izraza zadržava određenu "sporednost" u pogledu pristupa i efekta.

Voleo bih da se Wadlow izvuče iz ove pozicije, ali čini mi se da ga ovakvi projekti postepeno udaljavaju od onoga što bi zaista u potpunosti iskoristilo njegove veštine.

* * 1/2 / * * * *

JERICHOW

Pogledao sam JERICHOW Christiana Petzolda i moram priznati da me je vrlo zaintrigirala velika sličnost ovog filma sa nedavnim MARYLAND Alice Winocour. Ovde isto imamo ratnog veterana, bivšeg vojnika, i njegovo zaposlenje kod Turčina, dakle stranca sa Bliskog Istoka, tokom kog usledi romansa sa gazdinom suprugom. MARYLAND govori o veteranu koji je doveden da bude telohranitelj porodici bogatog libanskog trgovca oružjem i dok je ovaj na putovanju započinje napetu vezu sa suprugom. Kod Petzolda čak imamo i motiv Turčinovog odlaska na put.

Film Alice Winocour sa svojim nadovezivanjem na Audiarda mi je bio svakako prijatnije gledalačko iskustvo i bliži nečemu što volim, ali Petzoldu se ne može osporiti da je ovde ponudio interesantnu i razvijeniju priču koja se oslanja na tradicije film noira ali ih subvertira na autentičan način. U tom smislu rekao bih da je Alice Winocour na neki način ovu priču žanrovski konkretizovala na sličan način kako to radi holivudski rimejk, a videćemo šta će se desiti kada sam Holivud bude obradio MARYLAND jer prava za rimejk su prodata.

Petzoldov film je atmosferičan i skoro u potpunosti uspeva da isprati intrigantnost priče rediteljskim postupkom, i u radu s glumcima i u domenu vizuelnog koncepta. U dramaturškom pogledu, JERICHOW je praktično školski primer dobro postavljene priče, ne samo na niovu samog zapleta i odnosa već i detalja u vezi sa delatnošću likova.

Kod Petzolda se često ponavljaju motivi, u određenom smislu njegov opus je i baziran na neprekidnom ponavljanju već kroz stalno prisustvo glumice Nine Hoss, ali ovde to zalazi i u neke neobične detalje - recimo kao u filmu YELLA, motiv namerno izazvane saobraćajne nesreće igra značajnu ulogu, i opet je u centru tog incidenta automobil istog tipa, iste marke, mada ne i isti model. Nisam uspeo da dokučim smisao ove vrste fetišizma, ali se nadam da nije reč o nečemu slučajnom ili banalnom ili samo nagradi za pažljivog gledaoca.

U svakom slučaju, gotovo da možemo reći kako nije u redu što JERICHOW nije i oficijelno prepoznat kao inspiracija za MARYLAND jer sličnosti su prevelike da bi bila nehotične.

* * * / * * * *

VOJNA AKADEMIJA 3

Pogledao sam VOJNU AKADEMIJU 3. Ovog puta kršenje standarda dostiže neshvatljive razmere. Naime, VOJNA AKADEMIJA 2 je bila bioskopski film izmontiran iz serije. Dakle, uzeta je serija i njen character i story arc je sažet u dvočasovnu formu. Ono što su bila kršenja standarda u njoj najpre bilo je to da na filmu nije bio potpisan scenarista, i da je reč o drugom delu koji je nastao iako ne postoji prvi deo.

VOJNA AKADEMIJA 3 odlazi korak dalje ako je to ikako bilo moguće. Naime, iako je na igranom filmu zaista neobično nemati scenaristu, osim ako nisi Mike Leigh, recimo - na ovom nije potpisan reditelj. Ali, ne u formi Alan Smitheeja, da se reditelj nije potpisao već da je stavljeno neko drugo ime. Ovde naprosto ne postoji rubrika "reditelj". Dakle, 2016. godine doživeli smo da se na ovako bizaran i drzak način negira i sam koncept autorstva a da niko od institucija nema suštinski problem sa tim. Štaviše, bioskopi su se DOSETILI da je možda čudno da u rubrici reditelj ne piše ništa i da će to publici biti fishy pa su potpisali producenta.

Međutim, za razliku od infamozne DVOJKE, TROJKA nije izmontirana serija. Naime, ovde imamo dve spojene epizode tako da film nema zaokruženu priču ni na jednom nivou. Ovo je naprosto spoj dve uvodne epizode treće sezone (koja nota bene deluje bitno bolje nego prethodne dve sezone), međutim, film nema nikakav razvoj priče, niti pravo zaključenje. Ako imamo u vidu da se za ove dve spojene epizode naplaćuje regularna bioskopska karta, kao za HACKSAW RIDGE ili THE ACCOUNTANT, onda imamo posla sa klasičnom prevarom jer je montaža ovog ostvarenja trajala kraće od samog trajanja filma, samo su spojili epizode i to je to, nisu se potrudili čak ni da izbace scene koje ne vode nikuda nešto više od ostalih scena koje takođe uglavnom ne vode nikuda.

Stoga, VOJNA AKADEMIJA 3 predstavlja jedinstven slučaj pokušaja komercijalnog filma bez priče, video zapisa koji čak i za standarde srpskog bioskopskog užasa, nema apsolutno nikakvog smisla. Ljubiša Samardžić je prvi kod nas imao te nastavke u bioskopskim sagama koji su podsećali na televizijske epizode, setimo se BLEDOG MESECA, ali to su ipak bile priče sa kakvom-takvom celovitošću u odnosu na ovo.

VOJNA AKADEMIJA 3 svakako nije ni slika ni prilika naše kinematografije, ali jeste pokazatelj koliko se kod nas ne poštuju standardi ako ima volje za to. Na ovakvu prevaru pristali su svi, od bioskopa i distributera do filmskih insitiutucija koje vrše katalogizaciju. Videćemo u kojoj meri će publika pristati na to.