GYANGU TAI G-MEN

Yukio Mishima je ozbiljno zadužio jakuza film glavnom ulogom u remek-deliu Yasuzua Masumure KARAKKAZE YARO. Sa Kinjijem Fukasakuom je sarađivao na par adaptacija koje međutim nemaju veze sa jakuza filmovima po kojima je pak ovaj najpoznatiji. 

Ipak, kažu da je Mishimina pohvala na radnoj projekciji pomogla da GYANGU TAI G-MEN Kinjija Fukasakua iz 1962. godine zacementira njegovu poziciju u studiju Toei.

I GYANGYU TAI G-MEN zaista jeste film koji dokazuje koliko je Kinji Fukasaku veliki majstor. U ovom filmu mi još uvek nemamo onu fizionomiju pune zrelosti Fukasakuovog jakuza filma, ali ono što imamo je izuzetno na drugi način. Gotovo bez ikakvih šavova, Fukasaku savršeno spaja ono što je tada bio američki gangsterski film i visoki noir sa energijom francuskog Novog talasa.

Oslonjen na ekstremne rakurse iz opusa velikana kao što je Anthony Mann, i spajajući atmosferu gangsterskog filma u tretmanu objekata sa neurotičnošću novotalasovskih likova u interpretacijama, GYANGYU TAI G-MEN predstavlja jako zanimljivu sintezu, u kojoj se prepoznaju uticaji ali je sposobnost da se oni ovako besprekorno prožmu znak visokog autorstva.

Sama priča se tiče grupe nekadašnjih jakuza i aktivnih sitnih delinkvenata koje policija okuplja kako bi izazvala raskol među jakuzama. No, sukob između policijskih doušnika i jakuza eskalira u samostalni rat koji uskoro odlazi van policijske kontrole.

U vizuelnom pogledu film izgleda izvanredno. Fukasakuov senzibilitet u pogledu dizajna je već tu, i jasno je da on svakako spada među one azijske autore koji su se nametali kao modni trendseteri u domenu visokokodifikovanog žanrovskog filma.

U dramskom pogledu, film gradi potentne situacije, pa ne čudi da je mogao da se dopadne nekome kao što je Mishima. Odnosi među likovima su surovi, dileme su neprekidne, nasilje se vrlo često nameće kao rešenje.

U izvesnom smislu, ovaj naslov spad u sam vrh Fukasakuovog opusa iako je u estetskom pogledu tek zagrevanje za ono što će biti njegov u potpunosti formirani stil.

* * * 1/2 / * * * *