MOTTOMO KIKEN NA YUGI

MOTTOMO KIKEN NA YUGI je Toeijev hit iz 1978. godine, u kom je Yusaku Matsuda odigrao svog signature lik Shoei Narumija, plaćenika koji rešava slučajeve za imućne klijente, ali uprkos svom sadističkom ponašanju, kako kinetičkom, tako i seksualnom, ima izvesni osećaj za pravdu.

Shoei Narumi je zaživeo kao heroj serijala a Yusaku je potvrdio svoj status Toeijevog leading mana - tada još uvek nove generacije. Treba imati na umu da je jedanaest godina kasnije izašao BLACK RAIN, kada je Matsuda prerano i umro tako da je on ovde u svom prajmu.

Film je režirao Toru Murakawa, dugovečni Toeijev as koji nije uspeo da izgradi internacionalnu reputaciju kao Kinji Fukasaku, ali jeste uspeo da bude slično Kinjiju, adut ovog studija u pokušajima probijanja na zapadno tržište.

Ono u čemu je Murakawa slabiji od Kinjija pre svega, jeste vođenje priče. MOTTOMO KIKEN NA YUGI je uzbudljiv za gledanje, prvo zbog Matsudine uloge u kojoj on kanališe nešti recimo blisko Starkovom odnosno Westlakeovom Parkeru. Međutim, u nekom trenutku, ovaj film iako nominalno veoma utemeljen u konvenciji akcionog trilera postaje u estetskom pogledu dosta orijentisan na vibe, više nego na priču.

To mi nije smetalo, ali ako se gledalac nije ukačio na Murakawinu estetiku i nije zainteresovan za tu vrstu atmosfere, mogu da zamislim izvesnu odbojnost prema narativu koji je istovremeno jednostavan ali i nejasan.

Izuzev vođenja priče, Murakawa u fundamentalnom pogledu donosi isključivo kvalitet, film vrca od crnog humora, preciznih inscenacija, izuzetnog dizajna na svim nivoima i surovosti u odnosima, kako među junacima tako i među njihovim telima i predmetima koji ih okružuju.

Shoei Narumi je antiheroj posle kog je jasno da je Yusaku Matsuda svesno želeo da donese jednu novu dozu dramske ironije tom ikoničnom Toei mačo heroju. Isto tako, jasno je da takav glumac u holivudskom senzibilitetu jedino i može završiti igrajući negativca, kao on u BLACK RAINu.

* * * / * * * *