Pogledao sam MR NICE Bernard Rosea, biografski film o Howardu Marksu. Ovaj film se može uključiti u seriju 70s istinitih priča o harizmatičnim odmetnicima kao što su BEOGRADSKI FANTOM, MESRINE, BANK JOB, MUNICH, CARLOS... Međutim, isto tako, ovaj film može da se uključi u tradiciju britanskih counterculture biopica o kriminalcima koji su sebe modelirali kao neku vrstu pop zvezda, liniji koju počinju naslovi kao što je McVICAR a poslednjih godina se kao reprezent ove vrste filma može smatrati i drugorazredni rip-off CHOPPERa - BRONSON.
MR. NICE je bolji i od McVICARa i BRONSONa, jer je uostalom Rose veći reditelj od Clegga i Refna.
NICE je priča o harizmatičnom bleferu Howardu Marksu koji je počeo kao relativno miroljubivi prodavac hašiša još na Oksfordu a potom se uz pomoć IRA fanatika, roudija rok bendova, pakistanskih uzgajivača i raznih drugih opsenara popeo do samog vrha narko-tržišta.
Film je sniman po scenariju koji je Rose bazirao na autobiografijama Howarda Marksa i njegove supruge i otud MR NICE dosta podseća na prozu Bobana Petrovića, dakle, ne postoji mnogo prilika u kojima fakti zauzimaju prostor dobroj anegdoti, vicu ili priči.
Pa ipak, ono što je iz Marksove priče evidentno istina sasvim je zanimljivo za potrebe filma a anegdote su jedna nadogradnja koja svemu daje šarm dobre fikcije. Ono što doprinosi utisku fikcije jeste konzistentan ton humora sa kojim se doživljaji pripovedaju, a teško je očekivati da se život tako stilski konzistentno poigravao sa Marksom i njegovom ekipom.
Iako se MR NICE može smatrati Roseovim povratkom mejnstrim filmu, posle dve adaptacije Dostojevskog sa Danny Hustonom. Pa ipak, Rose nije ponovo postao oslonac mejnstrima kao što je jedno vreme bio. U MR NICEu on se dosta poigravao sa raznim izražajnim sredstvima, integrisanjem Rhys Ifansa u dokumentarne snimke, upotrebom rir projekcije i smuliranjem epoha kroz korišćenje filmskih konvencija tog perioda.
Ipak, uprkos tim dosta agresivnim stilskim zahvatima, Rose ipak stavlja akcenat na glumu, i uprkos svim stilizacijama, film na kraju ipak ima konvencionalan storytelling, pre svega po tome kako gledaoci komuniciraju sa likovima.
Rhys Ifans je napravio ubedljiv lik Howarda Marksa, ne radi se o pukoj imitaciji, i njegov komičarski dar nalazi svoje mesto u ovoj ulozi.
* * * / * * * *
MR. NICE je bolji i od McVICARa i BRONSONa, jer je uostalom Rose veći reditelj od Clegga i Refna.
NICE je priča o harizmatičnom bleferu Howardu Marksu koji je počeo kao relativno miroljubivi prodavac hašiša još na Oksfordu a potom se uz pomoć IRA fanatika, roudija rok bendova, pakistanskih uzgajivača i raznih drugih opsenara popeo do samog vrha narko-tržišta.
Film je sniman po scenariju koji je Rose bazirao na autobiografijama Howarda Marksa i njegove supruge i otud MR NICE dosta podseća na prozu Bobana Petrovića, dakle, ne postoji mnogo prilika u kojima fakti zauzimaju prostor dobroj anegdoti, vicu ili priči.
Pa ipak, ono što je iz Marksove priče evidentno istina sasvim je zanimljivo za potrebe filma a anegdote su jedna nadogradnja koja svemu daje šarm dobre fikcije. Ono što doprinosi utisku fikcije jeste konzistentan ton humora sa kojim se doživljaji pripovedaju, a teško je očekivati da se život tako stilski konzistentno poigravao sa Marksom i njegovom ekipom.
Iako se MR NICE može smatrati Roseovim povratkom mejnstrim filmu, posle dve adaptacije Dostojevskog sa Danny Hustonom. Pa ipak, Rose nije ponovo postao oslonac mejnstrima kao što je jedno vreme bio. U MR NICEu on se dosta poigravao sa raznim izražajnim sredstvima, integrisanjem Rhys Ifansa u dokumentarne snimke, upotrebom rir projekcije i smuliranjem epoha kroz korišćenje filmskih konvencija tog perioda.
Ipak, uprkos tim dosta agresivnim stilskim zahvatima, Rose ipak stavlja akcenat na glumu, i uprkos svim stilizacijama, film na kraju ipak ima konvencionalan storytelling, pre svega po tome kako gledaoci komuniciraju sa likovima.
Rhys Ifans je napravio ubedljiv lik Howarda Marksa, ne radi se o pukoj imitaciji, i njegov komičarski dar nalazi svoje mesto u ovoj ulozi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment