DEMONIC

DEMONIC Neilla Blomkampa je prvi totalni promašaj u njegovoj karijeri. Uprkos tome što je i on sam nekako plasirao ovaj film kao nešto na pola puta između isprobavanja nove tehnologije i nečega snimljenog tokom pandemije da bi se prekratilo vreme do novog ambicioznog filma, i dalje je reč o veoma slabom pokušaju horora.

Istini za volju, DEMONIC nije mnogo lošiji od većine indie horora od kojih neki u toj entropiji čak budu i pohvaljeni, međutim, Blomkampova reputacija je prevelika da bi se ovaj film gledao istim aršinima kao neki indie debi ili kao ponovljeno krivično delo osrednjeg reditelja-povratnika.

U DEMONICu nema invencije. Filmmejkerima možda može biti interesatno na koji način je koristio taj gejmerski engine, ali sama upotreba u pripovedačkom smislu je arhaična, i na nivou onih filmova od pre 30 godina u kojima je postojala fascinacija kompjuterskom animacijom kao što je bio LAWNMOVER MAN, inače mnogo bolji film od ovoga.

DEMONIC je izašao za IFC Midnight ali je ipak dobio zapaženo mesto u kritikama zbog Blomkampovog imena, i izgažen je. Zbilja, nema mnogo toga da mu se kaže u prilog.

* 1/2 / * * * *