MOJ JUTARNJI SMEH Marka Đorđevića ja najprijatnije filmsko iznenađenje u srpskoj kinematografiji ove godine. U vreme kada srpski filmovi nastaju maltene kao dokapitalizacija Trepče, ovi klinci su snimili film sami, bez opterećivanja okoline, godinama potom pokušavali da dobiju pomoć Filmskog centra, ali su komisije koje su postavljali Nada Popović Perišić i Boban Jevtić u periodu dok su se igrali kinematografije govorile da ovaj film ne može da se prikaže. A onda je prikazan i osvojio je nagradu na Festivalu autorskog filma čiji savet čine upravo "arbitri elegancije" i umetnički komesari naše filmske čete, upravo oni prema čijim je potrebama u to vreme krojena naše kinematografija. Otud je uspeh ovog filma bio prijatno prenošenje energije gledaoca ali i žestok nokaut za one koji nisu bili u stanju da ga shvate kad mu je bila potrebna pomoć.
Još od heydaya Mihića i Kozomare nije bilo ovoliko humora u našem art houseu, i kao što su oni u VRANAMA i Jelićevom BUBAŠINTERU bili crnohumorni i duhoviti, tako su ovi momci u sadašnjoj slow cinema fazi minimalizma.
Marko Đorđević sjajno definiše generaciju mentalnih invalida koji danas imaju tridesetak godina (u koju i sam pripadam) koja nikada nije morala da brine o sebi, a nekmoli o drugima. Dok su u američkim mejnstrim komedijama to neki lovable man child likovi i schlubovi kakve igraju Jonah Hill i Seth Rogen a u indie filmu neko kao Jon Heder, kod nas takvu rolu briljantno igra Filip Đurić koji ovih dana odlično nastupa i u seriji GRUPA. Jasna Đuričić je isto sjajna u ulozi njegove majke, i iako već dugo igra sa puno uspeha, ovde dodaje jednu novu dimenziju svojoj već raskošnoj karijeri, dočim Đurićeva direktna partnerka Ivana Vuković iako je imala neke glavne uloge ovde zaista dobija star making turn kao njegova podjednako zalutala koleginica sa posla.
U ulozi vidovnjaka, i lokalnog gurua pojavljuje se Nebojša Glogovac koji je ovu rolu snimio ipak pre nekih koje su prikazane ranije, tako da mu ovo i jeste i nije poslednja uloga, odnosno jeste po datumu premijere ali ne i po vremenu kada je film sniman.
U pogledu postupka, MOJ JUTARNJI SMEH je minimalistički i aktuelan ali mi se čini da mu to može limitirati domete u bioskopu. No, kultni status mu je zagarantovan, ne samo zbog humora već zbog toga što je uspeo da dopre do nečeg autentičnog za čim se kod nas stalno traga a nikako se ne pronalazi.
* * * / * * * *
Još od heydaya Mihića i Kozomare nije bilo ovoliko humora u našem art houseu, i kao što su oni u VRANAMA i Jelićevom BUBAŠINTERU bili crnohumorni i duhoviti, tako su ovi momci u sadašnjoj slow cinema fazi minimalizma.
Marko Đorđević sjajno definiše generaciju mentalnih invalida koji danas imaju tridesetak godina (u koju i sam pripadam) koja nikada nije morala da brine o sebi, a nekmoli o drugima. Dok su u američkim mejnstrim komedijama to neki lovable man child likovi i schlubovi kakve igraju Jonah Hill i Seth Rogen a u indie filmu neko kao Jon Heder, kod nas takvu rolu briljantno igra Filip Đurić koji ovih dana odlično nastupa i u seriji GRUPA. Jasna Đuričić je isto sjajna u ulozi njegove majke, i iako već dugo igra sa puno uspeha, ovde dodaje jednu novu dimenziju svojoj već raskošnoj karijeri, dočim Đurićeva direktna partnerka Ivana Vuković iako je imala neke glavne uloge ovde zaista dobija star making turn kao njegova podjednako zalutala koleginica sa posla.
U ulozi vidovnjaka, i lokalnog gurua pojavljuje se Nebojša Glogovac koji je ovu rolu snimio ipak pre nekih koje su prikazane ranije, tako da mu ovo i jeste i nije poslednja uloga, odnosno jeste po datumu premijere ali ne i po vremenu kada je film sniman.
U pogledu postupka, MOJ JUTARNJI SMEH je minimalistički i aktuelan ali mi se čini da mu to može limitirati domete u bioskopu. No, kultni status mu je zagarantovan, ne samo zbog humora već zbog toga što je uspeo da dopre do nečeg autentičnog za čim se kod nas stalno traga a nikako se ne pronalazi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment