Odlučio sam da za promenu malo repriziram evropske filmove koji mi se nisu dopali.
Za početak reprizirao sam Balabaonovljev O NAKAZAMA I LJUDIMA koji mi je bio upadljivo odvratan kad sam ga prvi put gledao, više se ni ne sećam gde, da li na Festivalu autorskog filma ili tako negde. Moram priznati da mi se na drugo gledanje nije popravio utisak.
Prvo šokira me da film traje devedesetak minuta pošto ostavlja utisak dvočasovnog filma. Balabanov je očigledno pokušao da maksimalno uspori temo, valjda u cilju referisanja na epohu nemog filma, uostalom ni u njegovim drugim filmovima, tempo nije jača strana, ali u tome porpilično promašuje stvar pošto su nemi filmovi zbog brzine snimanja i broja sličica u sekundi mahom uglavnom brži od savremenih filmova, a drugo nemi su, dok je Balabanovljev film krajnje verbalan.
Tako da taj sam koncept je više gimmick nego što ima neku funkcionalnost i moram priznati da meni to liči na neku Makavejevljevu liniju i neke slične susrete proučavanja ontologije filma, seksa i poltitike. Međutim, politika ovog filma je dosta mutna. Osim dekadencije visokih klasa i zamene uloga između sluga i gospodara do koje su dovele izopačene želje gospodara, neke ozbiljnije politike tu nema. Kad je reč o seksu, to su isto sve manje-više neka opšta mesta bez naročite eksplicitnosti prikaza, a opet i bez ozbiljnijeg emotivnog odjeka proisteklog iz odnosa među likovima.
Konačno, u svemu ovome nema neke dokumentarne težine, tako da na kraju sve ovo opstaje jedan prilično besciljan kuriozitet. Doduše, balabanovljeva ambicija da bude bizaran je za svaku pohvalu, tako da ovo nije jedan od onih besmislenih filmova za koje mislim da ne treba da postoje. Iako mu se nije dopao i ne nudi neku naročitu vrednost, ne osećam se oštećenim što sam ga dva puta pogledao.
* * / * * * *
Za početak reprizirao sam Balabaonovljev O NAKAZAMA I LJUDIMA koji mi je bio upadljivo odvratan kad sam ga prvi put gledao, više se ni ne sećam gde, da li na Festivalu autorskog filma ili tako negde. Moram priznati da mi se na drugo gledanje nije popravio utisak.
Prvo šokira me da film traje devedesetak minuta pošto ostavlja utisak dvočasovnog filma. Balabanov je očigledno pokušao da maksimalno uspori temo, valjda u cilju referisanja na epohu nemog filma, uostalom ni u njegovim drugim filmovima, tempo nije jača strana, ali u tome porpilično promašuje stvar pošto su nemi filmovi zbog brzine snimanja i broja sličica u sekundi mahom uglavnom brži od savremenih filmova, a drugo nemi su, dok je Balabanovljev film krajnje verbalan.
Tako da taj sam koncept je više gimmick nego što ima neku funkcionalnost i moram priznati da meni to liči na neku Makavejevljevu liniju i neke slične susrete proučavanja ontologije filma, seksa i poltitike. Međutim, politika ovog filma je dosta mutna. Osim dekadencije visokih klasa i zamene uloga između sluga i gospodara do koje su dovele izopačene želje gospodara, neke ozbiljnije politike tu nema. Kad je reč o seksu, to su isto sve manje-više neka opšta mesta bez naročite eksplicitnosti prikaza, a opet i bez ozbiljnijeg emotivnog odjeka proisteklog iz odnosa među likovima.
Konačno, u svemu ovome nema neke dokumentarne težine, tako da na kraju sve ovo opstaje jedan prilično besciljan kuriozitet. Doduše, balabanovljeva ambicija da bude bizaran je za svaku pohvalu, tako da ovo nije jedan od onih besmislenih filmova za koje mislim da ne treba da postoje. Iako mu se nije dopao i ne nudi neku naročitu vrednost, ne osećam se oštećenim što sam ga dva puta pogledao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment