Kad su se Bustillo i Maury pojavili kao reditelji dobili su, što se mene tiče, nezasluženu pažnju i poverenje žanrovsjke javnosti ni kadnije nisu opravdali. Ipak, tada je delovalo da će svoju atipičnu horor poetiku kad se dođe do Amerike, preneti na neki indie projekat koji će odstupiti od industrijskih standarda. Paradoksalno sa ekspanzijom found footage filmova ali i drugih ulaska offbeat pristupa u mejnstrim horor, čini se da je ortodoksija ostala negde mnogo svojstvenija indie produkcijama nego radovima velikih studija koji pune blagajne.
Odluka da Bustillo i Maury rade LEATHERFACE, prequel TEXAS CHAINSAW MASSACREa, itekako je imala smisla, za početak jer oni ipak dolaze iz "autorskog horora" a ima li autorskijeg horora od Hooperovog originala koji i danas pleni svojom autentičnošću. S druge strane, sam Hooper je svojim zanimljivim nastavkom "otključao" ovu priču za razne interpretacije i imali smo potom veliki broj nastavaka, rimejkova, prequela, rebootova i čega sve ne.
Bustillo i Maury snimaju film o tome kako je Leatherface postao Leatherface i film je paradoksalno kao origin story najslabiji jer u suštini ne nudi ubedljivu psihološku traumu koja će ga učiniti onakvim kakvim ga znamo. Mehanika događaja koji zadese glavnog junaka da postane ono što na kraju znamo je krajnje klimava.
Međutim, to nije sve u čemu Bustillo i Maury prave odmak od onoga što je Hooper zadao. Naime, ovo nije film o ludoj porodičnoj dinamici koja je oblikovala Leatherfacea već priča o bekstvu gruope mladih otpadnika iz doma zapuštenu decu u kome su pomešani oni sa psihičkim problemima i oni koji su žrtve nebrige i zlostavljanja. Na neki način, kada se klinci daju u bekstvo, javlja se jasna podela na "pozitivce" i "negativce" među njima, najpre prelomljena kroz odnos prema otetoj medicinskoj sestri koju vode sa sobom.
Stephen Dorff igra šerifa koji se sveti hillbillyjima za ubistvo kćeri, slično Hopperu kod Hoopera, i on je takođe usiljeno tretiran kao negativac. Da, brutalan je i ubija sve pred sobom, ali ako imamo u vidu ko su ti ljudi i šta su uradili, lako je zamisliti i grindhouse pozitivca koji radi iste takve stvari.
Sve u svemu, kada treba da izgrade neku najosnovniju panoramu dobrih i loših ljudi i dobrih i loših dela, Bustillo i Maury imaju teškoće. Reklo bi se da na ovakvim primerima vidimo koliko je teško izgraditi neke od najosnovnijih žanrovskih tropa koje svi podrazumevamo i smatramo lako razumljivim.
S druge strane, scenario Seth M. Sherwooda ipak nudi dosta jasnu strukturu i stoga čini da Bustillo i Maury u LEATHERFACEu snime svoj najsmisleniji film. U središnjoj deonici možemo čak reći da ovaj film dobija određenu indie infuziju kao priča o mladim marginalcima iz pedesetih, izgubljenim u teksaškoj divljini snimanoj u Bugarskoj, i ima neki šmek onih REBEL HIGHWAY filmova iz pedesetih ili njihovih rimejkova devedesetih. Kao što smo navikli od Evropljana, Bustillo i Maury iako snimaju u Bugarskoj imaju oko za Amerikanu.
U ovom zapravo dosta konvencionalnom filmu, Bustillo i Maury pokazuju da su najbolji onda kada su ponajmanje "autori", a za film možemo reći da prikazuje nasilje više u akcionom nego u horor ključu.
Ne znam kakav prequel bi mogao zadovoljiti gledaoca u pogledu geneze Leatherfacea. Ovaj to svakako nije. A možemo reći i da nema puno suštinske veze sa stravom koju je Hooperov klasik generisao. Međutim, ako smo već unutar priče o franšizi, treba pozdraviti činjenicu da u filmu nema nimalo postmodernih ili humornih komentara na serijal i sličnih gafova.
Nažalost, LEATHERFACE ima nekoliko ali ipak dosta retkih momenata po kojima se izdvaja, i zato mislim da je njegova vrednost prevashodno u tome što pokazuje da nema ništa toliko loše u evropskim autorima što malo holivudskog drila ne može da ispravi, pa makar i u Bugarskoj.
Bustillo i Maury su se ispoljili u samo par situacija. Bilo bi lepo da je toga bilo više. Ali, ukupno uzev opet potpisali su svoj najsmisleniji film.
* * / * * * *
Odluka da Bustillo i Maury rade LEATHERFACE, prequel TEXAS CHAINSAW MASSACREa, itekako je imala smisla, za početak jer oni ipak dolaze iz "autorskog horora" a ima li autorskijeg horora od Hooperovog originala koji i danas pleni svojom autentičnošću. S druge strane, sam Hooper je svojim zanimljivim nastavkom "otključao" ovu priču za razne interpretacije i imali smo potom veliki broj nastavaka, rimejkova, prequela, rebootova i čega sve ne.
Bustillo i Maury snimaju film o tome kako je Leatherface postao Leatherface i film je paradoksalno kao origin story najslabiji jer u suštini ne nudi ubedljivu psihološku traumu koja će ga učiniti onakvim kakvim ga znamo. Mehanika događaja koji zadese glavnog junaka da postane ono što na kraju znamo je krajnje klimava.
Međutim, to nije sve u čemu Bustillo i Maury prave odmak od onoga što je Hooper zadao. Naime, ovo nije film o ludoj porodičnoj dinamici koja je oblikovala Leatherfacea već priča o bekstvu gruope mladih otpadnika iz doma zapuštenu decu u kome su pomešani oni sa psihičkim problemima i oni koji su žrtve nebrige i zlostavljanja. Na neki način, kada se klinci daju u bekstvo, javlja se jasna podela na "pozitivce" i "negativce" među njima, najpre prelomljena kroz odnos prema otetoj medicinskoj sestri koju vode sa sobom.
Stephen Dorff igra šerifa koji se sveti hillbillyjima za ubistvo kćeri, slično Hopperu kod Hoopera, i on je takođe usiljeno tretiran kao negativac. Da, brutalan je i ubija sve pred sobom, ali ako imamo u vidu ko su ti ljudi i šta su uradili, lako je zamisliti i grindhouse pozitivca koji radi iste takve stvari.
Sve u svemu, kada treba da izgrade neku najosnovniju panoramu dobrih i loših ljudi i dobrih i loših dela, Bustillo i Maury imaju teškoće. Reklo bi se da na ovakvim primerima vidimo koliko je teško izgraditi neke od najosnovnijih žanrovskih tropa koje svi podrazumevamo i smatramo lako razumljivim.
S druge strane, scenario Seth M. Sherwooda ipak nudi dosta jasnu strukturu i stoga čini da Bustillo i Maury u LEATHERFACEu snime svoj najsmisleniji film. U središnjoj deonici možemo čak reći da ovaj film dobija određenu indie infuziju kao priča o mladim marginalcima iz pedesetih, izgubljenim u teksaškoj divljini snimanoj u Bugarskoj, i ima neki šmek onih REBEL HIGHWAY filmova iz pedesetih ili njihovih rimejkova devedesetih. Kao što smo navikli od Evropljana, Bustillo i Maury iako snimaju u Bugarskoj imaju oko za Amerikanu.
U ovom zapravo dosta konvencionalnom filmu, Bustillo i Maury pokazuju da su najbolji onda kada su ponajmanje "autori", a za film možemo reći da prikazuje nasilje više u akcionom nego u horor ključu.
Ne znam kakav prequel bi mogao zadovoljiti gledaoca u pogledu geneze Leatherfacea. Ovaj to svakako nije. A možemo reći i da nema puno suštinske veze sa stravom koju je Hooperov klasik generisao. Međutim, ako smo već unutar priče o franšizi, treba pozdraviti činjenicu da u filmu nema nimalo postmodernih ili humornih komentara na serijal i sličnih gafova.
Nažalost, LEATHERFACE ima nekoliko ali ipak dosta retkih momenata po kojima se izdvaja, i zato mislim da je njegova vrednost prevashodno u tome što pokazuje da nema ništa toliko loše u evropskim autorima što malo holivudskog drila ne može da ispravi, pa makar i u Bugarskoj.
Bustillo i Maury su se ispoljili u samo par situacija. Bilo bi lepo da je toga bilo više. Ali, ukupno uzev opet potpisali su svoj najsmisleniji film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment