Moram priznati da sam stigao da razmišljam o raznim stvarima gledajući IT Andy Muschettija jer sam imao 135 minuta priče koja nikako da počne da se bavim time. Prva pomisao bila mi je na nepravdu učinjenu Kenanu doktor Gilu, čoveku koji je animiranim filmom MONSTER HOUSE i igranim rimejkom POLTERGEISTa pokazao kako se danas radi Amblin. On je sada u nekoj neizvesnoj situaciji u pogledu karijere, i onda kada pogledamo "monster house" u IT koja je igrana kopija njegove animirane kuće, u jednom marketinški prenaduvanom produktu, pa onda pogledamo taj balans horora za decu koji je on sjajno pravio u POLTERGEISTu a ovde sa njim nešto kuburi Muschetti, i uprkos svemu tome ima film za koji se očekuje da će komercijalno spasiti sezonu, pomislim kako Kenan zaista nije imao sreće.
IT ima već godinu dana hypea iza sebe. Knjigu nisam čitao, mini-seriju sam gledao davna i ta poređenja ne mogu da pravim ali STRANGER THINGS sam gledao u vreme emitovanja i IT od STRANGER THINGSa preuzima mnogo toga i to na skandalozno inferioran način. Naime, junaci u STRANGER THINGS su imali autentičnu hemiju među sobom, pritom je STRANGER THINGS bio i uzbudljiv u okviru onoga što je bio projektni zadatak Braće Duffer, dočim ovde su deca bleda korporativna kopija one iz STRANGER THINGSa (a inače se jedan dečko u podeli i ponavlja) a ne samo da nema hemije među njima, nego nema nijasne ideje o čemu je film.
IT je teško prepričati, a isto tako teško je i objasniti šta je glavna tema filma. Da li je to prokletstvo koje su u amanet ostavili odrasli, seksualno i proodično nasilje, vršnjačko nasilje, generalni problem odrastanja, tema gubitka, prva ljubav, klovn ubica i druge karakondžule. Sve to je pomalo tema i smenjuju se sekvence u kojima je tema jedno pa drugo, pa treće a onda i četvrto i peto. Film kao da počinje nekoliko puta a onda se završi jednim finalom koje bi trebalo da bude uzbudljivo a u najboljem slučaju je kao neka visokoestetizovana slika iz mašte pisca fantastike, kruta i nepomična iako bi sve trebalo da vrca od uzbuđenja.
IT meni nije bio strašan. Svakako ovo jeste jedan od filmova koji nisu namenjeni meni, i svakako da bolje komuniciraju sa onima koji su gledali manje stvari, ali da bi se neko ne samo uplašio nego i elementarno zabavio uz ovaj film podrazumeva se da praktično ništa nije gledao. Muschetti je svoj film toliko uronio u nekakvu nostalgiju i omaže i detalje da je teško reći da li mi gledamo neki best of scena koje je Muschetti voleo a ne ume da ih sam ponovi ili je ovo film koji pokušava da koliko-toliko stoji za sebe.
Slutim da će višak likova i motiva prijati onim Kingovim fanovima koji vide njegov roman kao sveti spis i smatraće da je prozni uzor maksimalno ispraćen, pa bi IT mogao naići na onu vrstu razumevanja na koje su nailazili Jacksonovi filmovi o Srednjoj Zemlji. Dok za Tolkienove ekranizacije mogu da kažem da od njih ništa nisam dobio jer nije ni trebalo išta da tražim, ovde ipak osećam kako sam imao pravo na nešto. A na kraju nisam dobio praktično ništa.
* * / * * * *
IT ima već godinu dana hypea iza sebe. Knjigu nisam čitao, mini-seriju sam gledao davna i ta poređenja ne mogu da pravim ali STRANGER THINGS sam gledao u vreme emitovanja i IT od STRANGER THINGSa preuzima mnogo toga i to na skandalozno inferioran način. Naime, junaci u STRANGER THINGS su imali autentičnu hemiju među sobom, pritom je STRANGER THINGS bio i uzbudljiv u okviru onoga što je bio projektni zadatak Braće Duffer, dočim ovde su deca bleda korporativna kopija one iz STRANGER THINGSa (a inače se jedan dečko u podeli i ponavlja) a ne samo da nema hemije među njima, nego nema nijasne ideje o čemu je film.
IT je teško prepričati, a isto tako teško je i objasniti šta je glavna tema filma. Da li je to prokletstvo koje su u amanet ostavili odrasli, seksualno i proodično nasilje, vršnjačko nasilje, generalni problem odrastanja, tema gubitka, prva ljubav, klovn ubica i druge karakondžule. Sve to je pomalo tema i smenjuju se sekvence u kojima je tema jedno pa drugo, pa treće a onda i četvrto i peto. Film kao da počinje nekoliko puta a onda se završi jednim finalom koje bi trebalo da bude uzbudljivo a u najboljem slučaju je kao neka visokoestetizovana slika iz mašte pisca fantastike, kruta i nepomična iako bi sve trebalo da vrca od uzbuđenja.
IT meni nije bio strašan. Svakako ovo jeste jedan od filmova koji nisu namenjeni meni, i svakako da bolje komuniciraju sa onima koji su gledali manje stvari, ali da bi se neko ne samo uplašio nego i elementarno zabavio uz ovaj film podrazumeva se da praktično ništa nije gledao. Muschetti je svoj film toliko uronio u nekakvu nostalgiju i omaže i detalje da je teško reći da li mi gledamo neki best of scena koje je Muschetti voleo a ne ume da ih sam ponovi ili je ovo film koji pokušava da koliko-toliko stoji za sebe.
Slutim da će višak likova i motiva prijati onim Kingovim fanovima koji vide njegov roman kao sveti spis i smatraće da je prozni uzor maksimalno ispraćen, pa bi IT mogao naići na onu vrstu razumevanja na koje su nailazili Jacksonovi filmovi o Srednjoj Zemlji. Dok za Tolkienove ekranizacije mogu da kažem da od njih ništa nisam dobio jer nije ni trebalo išta da tražim, ovde ipak osećam kako sam imao pravo na nešto. A na kraju nisam dobio praktično ništa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment