MECHANIK

Znajuci za moje ushicenje povodom filma KLOPKA Srdana Golubovica, Death Wish mi je dao da pogledam film MECHANIK Dolpha Lundgrena koji se bavi slicnom temom snalaženja u zemlji pod bremenom tranzicije.

Lundgren se u ovom filmu bavi Rusijom koja je prošla još radikalniju tranziciju od Srbije, prešavši iz tvrdog komunizma i ekstremnio liberalan kapitalizam, ali bez implementacije neo-liberalne ideologije vec sa povratkom na kulacki, nenarodni sistem vladavine.

Slicno Nataši Ninkovic u KLOPCI i Lundgren je producirao ovaj film. Ocigledno je da glumci drže na neki nalcin prst na pulsu društva i još je zanimljivije to što se Lundgren bavi ruskom temom, slicno svom zemljaku Lukas Moodysonu koji je snimio film LYILYA 4 EVER takode iz vizure Švedanina koji radi rusku temu.

Ipak, za razliku od Moodysonovog filma koji u sebi sadrži dosta senzacionalizma pa da ne kažem i erortske eksploatacije motiva tinejdžerske prostitucije i sex traffickinga, Lundgren se drži znatno decentnije linije.

MECHANIK je film o pripadniku ruskih specijalnih snaga Spetznaz koji se posle rata u Afhganistanu nastanio u unutrašnjosti Rusije kao automehanicar. Ovaj zaboravljeni heroj zaboravljenog rata je radio za gazdu koji je bio povezan sa narko kartelom iz velikog grada i svoj porodicni budžet, a sasvim je moguce i veteranovu platu je isplacivao kroz trgovinu opojnim drogama. Jednoga dana pošto je odlucio da poveca svoju cenu pošto su rizici preveliki, gazda dolazi u sukob sa svojim poslovnim partnerima. Pošto se ocigledno nije snašao u tranziciji on je i dalje mislio da se nece tako olako trgovati njegovim radom i pogrešio je. Zli Pripadnici kartela iz velikog grada koji su prosleđivali njegove narkotike neposrednim uživaocima odlucuju da ga likvidiraju kako ne bi slucajno prešao da radi kod konkurencije koja je u kapitalistickim okolnostima podržana za razliku od vremena planske privrede.

Prilikom likvidacije veteranovog gazde, dolazi do obracuna tokom koga saradnici vođe kartela iz grada koriste automatsko oružje kupljeno od obeshrabrenih i demoralisanih pripadnika vosjke, i u tome su nevešti pošto nisu prošli osnovnu obuku. Tom prilikom gine veteranov sin i njegova supruga.

Automehanicar zbog nepoverenja u sudsku vlast uzima stvar u svoje ruke i sveti se vođi narko kartela iz grada. Jedina koja preživljava njegov napad na pripadnike kartela, u kome je usamljeni osvetnik odneo prevagu pošto je vičan borbenim tehnikama, jeste skromna devojka koja je odlucila da zarađuje prodajuci svoje telo.

Posle svega ovoga, veteran-mehanicar odlucuje da emigrira u Ameriku gde citavih sedam godina radi kao mehanicar, ilegalno. Jednog dana pojavi se porodica jedne devojke koju je kidnapovao ruski kriminalni klan i traži otkup od pet miliona dolara. Porodica uverena u svirepost kriminalne grupe smatra da ce devojku ubiti ukoliko im se isplati novac i oni nude mehanicaru da ode da je izbavi. Medutim, ovaj vojnik starog kova, koji je u meduvremenu ipak poceo da veruje u principe neo-liberalizma ne želi da se vrati u Rusiju po devojku, ni radi novca niti kada ga ucene da ce ga prijaviti Imigracionim vlastima S.A.D. Medzutim, kada mu porodica otete devojke otkrije da ju je oteo voda nartko kartela koji mu je usmrtio porodicu, on se vraća ocigledno voden nekim atavizmima koje nisu izlecile ni decenije komunizma i liberalizma.

U Sankt Petersburgu, Mehanicar najpre srece skromnog obrazovanog monmka koji se izdržava tako što vozi taksi od cega finansira kako svoj svakodnevni život tako i rad svog vokalno-intrumentalnog sastava. Međutim, Mehanicar nema sentimentalnosti za takav idealizam. On odmah prelazi na delo.

Sakuplja grupu obespravljenih ljudi, kako svojih vršnjaka, tako i mladih koji su u zamenu za novac spremni da prekrše zakon i pomognu mu da izbavi otetu devojku uz primenu sile.

Sama oteta devojka je još jedna žrtva nezaustavljive tranzicije. Šef kriminalne grupe je primorava na prostituciju dok se porodica ne opredeli oko otkupa. On je ocigledno poprimio zapadnu doktrinu da je vreme novac i da se sva raspoloživa živa sila mora angažovati u neposrednoj proizvodnji. Kako bi je obavezao na uredan i stalni rad, on joj je izazvao zavisnost od heroina, što je potpuno ocekivano pošto joj zbog svog poslovanja u sfrema sive ekonomije on ne može obezbediti stalno radno mesto, prijavljeno poreskim vlastima, što samim tim znaci da ona ne može uzeti kredit kod neke banke i biti obavezana na neki drugi nacin.

Medutim, u tom rapidnom kapitalizmu, postoje i neki sitni talasi sindikalizma te jedna od njenih koleginica nezadovoljna položajem devojaka koje obavljaju seksualne usluge za novac odlucuje da pomogne Mehanicarevoj grupi cime se spontano formira jasna klasno determisnisana grupa.

Mehanicareva grupa uspešno preotima devojku iz kriminalcevog gnezda smeštenog u prilicno velikoj staroj gradskoj zgradi što sugeriše da je on ranije vec rašcistio taj posao sa lokalnim vlastima i inspekcijom, i da u toma kvartu vlada korupcija.

Tokom bekstva Mehanicareva grupe vojni kamion koji se pokazao dobro za razliku od vojnog kombija u koji su prešli u jednom tunelu (tunel kao simbol prelaska iz jednog sietama u drugio je vec korišcen u filmu LEPA SELA LEPO GORE) i koji ne može da upali, pa ga oni guraju, cime se na jedan vrlo eksplicitan nacin kritikuje tradiocionalna nerentabilnost i slaba serijska proizvdonja u sovjetsim zavodima.

Mehanicar medutim nešto kasnije popravi kombi koristeci carape otete devojke pokazujuci kako fetiš za jedne, može nekom drugom biti upotrebljiv i koristan materijal za rad.

Za Mehaničarevom ekipom kreću i krimialci koi naravno ne smeju da dozvole da konkurencija sazna kako im neko lako preotima zaposlene koji pored toga što su radna snaga predstavljaju i sredstvo za rad.

Jedan od ljudi iz Mehaničareve ekipe je teško ranjen, i oni ga smeštaju kod ilegalnog, privatnog lekara u selu, i mi tu već vidimo kako je Rusija već išpartana nizom ilegalnih malih agentura koje operišu potpuno mimo sistema. Zbog gubitka dosta krvi, taj momak umire.

Mehaničar i ekipa provode veče u tradicionalnom ruskom gostoprimstvu, uz bogatu trpezu, tradicionalne pesme i plesove. Oteta devojka naravno oseća grižu savesti zbog svega što joj se desilo i slično detetu u KLOPCI smatra da je ona kriva za svu nevolju i nasilje koje je usledilo, iako to nije tačno.

Sutradan dolaze kriminalci u selo u kome se krije Mehaničareva grupa i sa sobom, kao taoca dovode prostitutku sindikalku koja je pomogla Mehaničarevoj grupi da se infiltrira u javnu kuću i izbavi devojku.

Pošto je iskoriste da izmame Mehaničarevu grupu, kriminalci je svirepo ubijaju.

Shvativši da kriminalci razumeju jedino jezik sile, Mehaničareva grupa kreće u totalni obračun sa njima i završava se njihovom pobedom, sa žrtvama na obe strane.

Mehaničar ćutke odlazi neznano kuda, članovi njegove grupe každa će svohj novac potrošiti selidbom na Arubu, očigledno verujući u stereotipe koje im nudi zapadna industrija turizma, a devojku prebacuju porodici u Finsku gde je Finska prikazana kao prostor stabilnosti za razliku od divlje tranzicione Rusije.

MECHANIK je jedno zanimljivo i potresno svedočanstvo o problemima tranzicije u Rusiji i jako je važno to što švedski autori popt Moodysona i Lundgrena ne sede u svojoj švedskoj kuli od bjelokosti već reaguju na probleme ljudi u regionu.

* * / * * * *

DEAD MEN DON'T WEAR PLAID

Podsetio sam se filma DEAD MEN DON'T WEAR PLAID Carla Reinera, courtesy of Kunac.

Film me je podjednako oduševio kao i prvi put kad sam ga gledao kao klinac, s tim što sam ovoga puta gledao još i dosta filmova iz kojih su uzeti materijali pa je to stvari učinilo još zanimljivijim.

DEAD MEN DON'T WEAR PLAID se nalazi na ničijoj zemlji između omaža, spoofa i video arta i čini mi se da od svega toga ponešto postoji u filmu, i reč o jednom od retkih ostvarenja u kojima oduševljenje veštinom realizacije nije vezano za budžet i tehniku već za strpljenje i dosetljivost.

U svakom slučaju reč je o jednom od ključnih remek-dela Martinove karijere.

* * * * / * * * *

.45

Pogledao sam .45 Gary Lennona, courtesy of Ginger.

Sva sreća da je DVD pošto na 2x ide kako bombonče. Zaista, postoje filmovi koje je potpuno legitimno gledati ubrzano pošto ne samo da kraće traju i brže idu, čime se rešavaju pitanja tempa, već tu postoji i faktor popravljanja glumačkih uradaka pošto je Angus MacFaydenov škotski akcenat potpuno preposterous, i naivno je objašnjen u filmu.

I onda taman usporavaš na normalan speed kada krenu seksovi, koji su urađeni momački, mada pomalo jednolično, i sa dosta uticaja pornografije u smislu same koreografije, no to je negde okej.

.45 je kao kada bi Žika Pavlović radio neki od soc krimića Jamesa Graya. Ono što je zanimljivo je da sam sve vreme gledajući Millu razmišljao koliko bi bilo fenomenalno da su Žikini glumci imali žanrovska odmorišta, tipa Cica Perović snimi BUĐENJE PACOVA pa onda ode da sa Russellom Mulcahyjem radi treći RESIDENT EVIL, to bi baš bilo cool.

No, to je sve wishful thinking.

Vratimo se na slučaj at hand (pun intended).

.45 je karakterističan po tome što meša preposterous neo noir premisu na tragu najžovijalnijih predstavnika žanra kao što je WILD THINGS sa ozbiljnim soc miljeom Jamesa Graya, ali ne ishoduje John Dahlom, već više nekim nedovoljno zabavnim derivatom WILD THINGSa ili naivnom interpretacijom YARDSa, kako ko gleda na slučaj, naravno.

.45 je pristojan američki nezavisni film koji, kao i uvek nije onoliko dobar i važan koliko misli, ali smo na svu sreću toga svesni.

* * / * * * *

PELICULAS PARA NO DORMIR - CUENTO DE NAVIDAD

Pogledao sam Paco Plazin PELICULA PARA NO DORMIR nazvan CUENTO DE NAVIDAD. Iako se za ovaj film ne može reći da je horor pošto od horora ima samo jednu slasher sekvencu i nešto malo gory detalja, ipak je reč o odličnom kratkom filmu kakav američke kolege nisu uspele da iznedre za dve godine MoH.

Plaza ne samo da odlično i duhovito rekonstruiše detinjstvo u osamdesetim, već usopeva da postigne i taj autentični duh omladinskog filma osamdesetih koji je u sebi između ostalog imao i potpuno legitiman pravac horora za decu.

Plaza odlično gradi priču kadrirajući je kao najbolji američki pustolovni film, sa odličnim, preciznim inscenacijama i hičkokovskom rediteljskom pismenošću. Dinamika je izgrađena na tragu najboljeg Amblina a psihološka svirepost dece više liči na Kingov MISERY nego na STAND BY ME.

Svi glumci su odlični i ovaj PELICULA PARA NO DORMIR preporučuje Plazu kao tipa sa ozbiljnom rediteljskom veštinom.

Iznad proseka.

300

Dakle, ako je vrlo lep skriner merodavan, onda za početak Snyderu ne treba dati da radi WATCHMEN. Meni lično skriner jeste pošto sam sve svoje najdraže filmove ionako gledao na skrineru a i WATCHMEN ću.

Pogledao sam prvih pola sata filma 300 a uskoro ću pokušati da pogledam i preostalih sat i po.

Pre svega, meni je 300 razbio jednu zabludu. Naime, ja sam oduvek zamišljao d bi bilo baš super napraviti neki film koji bi se ovako uradio. Dakle da se iz istorijskog događaja izvuku mitski elementi i da se hipertrofiraju i da to bude neka ultimativna mišićava fantazija. Mislim da bi takav neki film mogao dobro da snimi neko ko zna da režira, recimo Verhoeven, ali svakako sa nešto blažom stilizacijom.

300 je film cirkuskog opredeljenja, koji izgleda kao dvočasovni heavy metal spot bez heavy metal muzike. Sve je toliko usporeno i preosvetljeno i predrkano na nivou slike da ne može da se prati priča.

Snyderova upotreba izražajnih sredstava je toliko neukusna da to prosto ne može da se gleda dva sata.

Gerard Butler je sve vreme promukao i mnogo je kao zajeban i opasan, mada kad treba, on je i nežan, naročito kada nagna Gorgo u nizu nepovezanih slika iz njihovog seksualnog opštenja koje nam Snyder daje u obliku montažne sekvence.

Gluma je prepuna pregaženih značajnih pogleda, promuklih glasova, engleskog akcenta na ivici kašlja, i ni u jednom momentu ne uspevaju ni da simuliraju nekakvu čast, hrabrost, dostojanstvo, bilo šta. Likovi su ogoljeni kao likovi kompjuterske igre, koji su nam nezanimljivi pošto igru igra neko drugi.

Ono što je možda i najčudnije od svega je to da kroz takvu glumačku persiflažu, i vizuelnu agresivnost, 300 deluje jako dosadno i teatralno. Dramske scene su statične. Svaka dramska situacija se gradi na tome da se stane pa da se malo porazgovara, nema razgovora u kretanju, i sve je dato u diskonituetima, svaki kadar pledira da bude antologijski a nijedan nije. Mene je već posle pola sata počeo da hvata strah koliko li će bitka tek biti dosadna kad se digne kuka i motika u slow motionu.

Odgledao sam ceo film i šta reći sem da je transformacija tehnike i formata istorije, stripa i filma, gde su se ovo dvoje protivprirodno prepleli, takva da se za 300 može reći da je u najboljem slučaju kič.

Kič koji u sebi nosi zametke zanimljivog filma, pošto je u pojedinim detaljima, u rukama ozbiljnog reditelja, mogla biti interesantna B-diverzija.

Istorija je ovde najmanje važna, ali jeste jako uticala na strip, i sam strip je neka vrsta vrlo stilizovane paraistorijske slikovnice, gde je Frank Miller u svojoj interoperatciji sav sadržaj mitskog gradiva odveo do krajnje instance tunmačenja. To jest, Miller je kao što su to radili i antički dramatičari uzimao mitski sadržaj i obdelavao ga u svojoj formi. Oni su pisali drame. On pravi stripove.

Šta radi Snyder?

Snyder uzima strip ali umesto da strip iskoristi kao neku vrstu neo-mita, on vrši rekonstrukciju stripa u svom formatu. Rekonstrukcija je potpuno legitiman vid interpretacije, mada naravno Snyder ne ide do kraja pa da ubaci i fizionomije iz SIN CITYja u film kao što je Miller radio u stripu.

Izvršivši rekonstrukciju stripa, Snyder pravi videobook opo Millerovom stripu, potpuno besmislen ukoliko se postavi u bilo kakav filmski referentni sistem. I ovo je rizik koji je Snyder naravno svesno preuzeo kao što je uradio i Rodriguez u SIN CITYju, s tim što je SIN CITY filmičniji pošto je i strip igrađen na filmu.

Otud bi najveći benefit Snyder mogao imati da se držao onih najosnovnijih zakonitosti koje su voleli antički tragičari, a kojih se često maša Vladislava Vojnović, no ovog puta ću morati i ja.

300 je potpuno lišen drame. Ne nudi ama baš nikakva uzbuđenja, izuzev u par scena koje, paradoksalno ne spadaju u glavno gradivo filma. 300 nam prepričava nešto što ne treba da se prepriča već da se odigra pred nama.

Što se hard-R tiče, ovde ima svega i svačega, ali je to sve do te mere stilizovano da tela ljudi uopšte ne liče na tela ljudi već na neke oživljene slike. Dakle od Ra ovde nema ništa. Ovde povremeno ima malo fetišizma u fakturi slike ali prave telesnosti nimalo.

* * / * * * *

LE MARGINAL

Oduvek sam bio sucker za francuske exploitation policier filmove. Dakle ne velike naslove kakve su pravili Melville i Corneau pa čak i Tavernier nego baš za exploitation. Automobilske potere sa kolima koja imaju žute farove, hici iz Manuhrin revolvera, ceo fazon, ... Tragom Gingerove vesti danas sam kupio LE MARGINAL Jacques Deraya i utolio svoju žeđ za 80s cop flickovima koji su mi svakako najdraži podžanr.

Derayov film mnogo više duguje američkom nego francuskom filmu i reč je o tipičnom naslovu gde Belmondu u džinsu, patikama i jakni juri prestupnike po užarenom asfaltu Marseja.

Sve ono čime HOT FUZZ misli da se zeza ovde već postoji. Tu je detektiv koga igra Belmondo, zverski uporan, grub i nežan u isto vreme, patološki posvećen svom poslu, surov prema kriminalcima, milosrdan prema ženama, odrastao na ulici, sa razumevanjem za sve osim za trgovce heroina.

O homoerotizmu sve govori pripijeni džins uz Belmondovo pedesetogodišnje telo i pripijena majica ispod vindjakne. Ukratko, Belmondo je toliko cool da kada ide kroz četvrt crvenih fenjera, prostitutke kažu jedna drugoj da bi mu dale za džabe. Ludilo.

Naravno, ni muškarci nisu ravnodušni u šta se uveri kada ga istraga odvede u klub koji kao kao da je preuzet iz Billy Friedkinovog CRUISINGa. Međutim, između momčina u koži i devojaka, Belmondo bira latino siroticu koju je spasao od kolege molestera i odvede je svojoj bogatoj kući koju je nasledio od oca. To je sve tako BAD BOYSično.

Posle akcije u Marseju, u kojoj je pokazao muda do poda, polu-korummpirane vlasti ga sele u Pariz. Ubrzo čim shvati da ni tu neće moći da funkcioniše unutar sistema kreće u svoj krstaški pohod.

Uostalom i Prljavi Hari je sve slučajeve rešio kad je bio pod suspenzijom.

Ovde ne treba ni pričati o desničarenju. Prljavi Hari je desnica. Ovo ovde je više apolitična ksenofobija. Ovo je film u kome junaci jasno etiketiraju "turske diplomate, kineske restoratere i antilske muzičare" kao izvor problema. Pedesetogodišnji Belmondov lik nema problem da legne sa barely legal hispano prostitutkom niti planira da joj pomogne da izađe iz posla i ona se baš raduje "što je drugačiji od ostalih policajaca" ali zato spremno ide da iz skvota vadi mladu kći belog francuskog osuđenika. Ko je slabić u mafiji? Naravno, hemičar koji je peder. Ko su osmunjičeni za prebijanje Belmondove hispano devojčice? "Kinezi, mornari, obojeni", kaže njena saradnica.

Iza polpotovske histerije, ipak leži jedan efikasan film koji uživa u brlogu crno-bele karakterizacije, baš onako kako treba.

Scenario je epizodičan, ali ga drži osnovna nit obračuna Belmonda sa henry Silvom koji je u jednom periodu bio recommended villain u evropskim produkcijama.

Deray režira tvrdo, bez egzibicija i grešaka, sve je jasno i koliko god on ume energično i stilski koherentno. Američki reditelj bi to bolje uradio, ali Deray je sasvim kompetentan na ovom frankenheimerovskom terenu.

* * 1/2 / * * * *

SUMMER SCHOOL

Pogledao sam SUMMER SCHOOL Carla Reinera, courtesy of Kunac, i mogu reći da me je ova teen komedija iznenadila svojim značajem i uticajem i  sveukupno mean spirited scenarijem.

Ako bi izdvojili konkretno jedan vid uticaja ovog filma na kasniju istoriju teen komedije, to je svakako konvencija uvođenja učenice na razmeni koja će potom postati rado gledani standard teen komedije.

Uprkos pojedinim nešto trapavijim postavljanjima mehanizma zapleta u filmu, sam sadržaj unutar scena je zanimljiv i ima poseban duh, kakav se retko sretao čak i u najboljim primercima žanra. Uprkos imanentnoj didaktičnosti žanra, scenaristi ostavljaju prostora za deonice čistog amorala.

Harmon je potpuno funkcionalan u glavnoj ulozi, ali je negde jasno zašto nije uspeo da opstane u dosta tvrdoj areni male leading starova u svoje vreme gde naprosto nije bio dovoljno autentičan da se nametne.

Zanimljivo je videti Rainera koji je karakterističan po nešto drugačijim komedijama kako shiftuje brzine iz gross out teen miljea u film o omladinskim problemima i nazad.

Zatim, zanimljiv je eksplicitni geekdom likova za Tobe Hoopera i Ricka Bakera, iako se čini da je fetišizacija ovih ljudi ipak nešto skorijeg datuma.

Konačno, zanimaju me Kunčeve i Gingerove reakcije na film, pošto je baš iz njihovog delokruga...

* * * / * * * *