U sklopu industrijske špijunaže pogledao sam televizijski film Petera Geigera THE COLD EQUATIONS, ekranizaciju čuvene SF priče Toma Godwina iz 1996. godine. Uglavnim ulogama pojavljuju se Billy Campbell, glumac koji je bio u usponu osamdesetih ali na kraju nije uspeo da kapitalizuje svoj potencijal i Poppy Montgomery.
Ovu suštinski duo dramu, adaptatori su odlućili da ožive uvođenjem dramskog okvira u formi suđenja glavnom junaku, odnosno paralelnom radnjom u kontroli leta. Međutim, zaplet je vrlo jednostavan. Montgomery igra svemirskog letača koji treba da preveze vakcine na rudarsku koloniju, Poppy Montgomery igra devojku koja se švercuje u njegovoj letelici. Problem nastupa kada njena težina postaje prepreka bezbednom sletanju i kada je jedini način da on preživi i obavi zadatak to da je airlockuje.
Uprkos pokušajima da stvari ožive uvođenjem drugih ambijenata i likova sa strane, ovo ostaje duo drama i najbolje funkcioniše kada se fokusira na odnose među likovima. Billy Campbell i Poppy Montgomery uspevaju da unesu određenu živost u svoj odnos i maksimalno iskoriste svoj personality actor kapacitet.
U određenom smislu, svi pokušaji da se ode van njih deluju suvišno.
Scenografija svemirskog broda je skučena i vidljivo je da nije mnogo koštala ali ima neku simpatičnu space opera atmosferu pa bih je mogao nazvati funkcionalnom.
THE COLD EQUATIONS ima dosta mana, ali osnovna vrlina je da u samom temelju svoje ideja a to je duo drama u svemiru zapravo najbolje funkcioniše.
No comments:
Post a Comment