Pogledao sam SUENAN LOS ANDROIDES Iona De Sose, španski srednjemetražni film inspirisan Philipom K. Dickom i androidima koji sanjaju električne ovce, iako moram priznati da gledajući film nisam tačno uspeo da shvatim u čemu se ta inspiracija sadrži osim u preuzimanju nekih motiva koji bi se mogli povezati sa nizom drugih dela.
Činjenica da je ovaj film nekako došao do mene, znači da se nekome na svetu ovo dopalo i to je možda najbizarnije od svega jer reč je o potpunoj arty papazjaniji koja u većem delu svog trajanja iskoračuje u težak amaterizam i to amaterizam autora koji osim dobre volje nemaju baš mnogo drugih aduta za bavljenje filmom.
Neke kritike ovog filma koje sam počitao sugerisale su mi da je reč o nečemu što narativno ima mnogo više smisla, naročito zato što su kritičari izričito navodili neka tumačenja koja se iz ovog materijala koji sam ja pogledao nisu mogla prepoznati.
Stoga, rekao bih da su ti kritičari imali tu sreću da slušaju autore na nekoj tribini ili konferenciji za štampu i da su poverovali njihovom tumačenju vlastitog rada.
SUENAN LOS ANDROIDES nedovoljno poštuje žanrovske postulate, i samog Dicka kao inspiraciju (iako nota bene, izuzev naslova, Dick nije formalno potpisan kao predložak za ovo “delo”) da bi se čak kvalifikovao i za domen fanovskog uratka. Međutim, kada pogledam neke kritike rekao bih da je ovaj film tako prošao mnogo bolje nego da se obraćao fandomu.
Film je inače dobio nagradu na Pančevo Film Festivalu. Na tom istom festivalu nagradu je dobio i radikalni filipinski art house reditelj Lav Diaz, dakle reklo bi se da je bio u dobrom društvu.
Kako me nije mrzelo da pogledam špicu do kraja sa uključenim IMDBom kako bih video da li se neko od autora ovog filma ikada profesionalno bavio film, video sam da su se zahvalili Nachu Vigalondu!
No comments:
Post a Comment