SACCHARINE

Natalie Erika James je snimila film o gubitku težine i stvarima koje su ljudi spremni da učine u tom cilju.

Dakle, reč je o "mojoj temi", pa se osećam pozvanijim da komentarišem.

Ovo svakako nije THINNER Toma Hollanda po Stephenu Kingu i Natalie očigledno želi da se uključi u body horror gas koji prave Francuskinje što ne piju lekove kad snimaju, a ima tu malo i Cronenberga, ne izbegava se.

I premisa je zanimljiva. Studentkinja medicine koja ima probleme sa težinom ali i seksualnošću, upoznaje jednu veoma zgodnu vršnjakinju za koju se ispostavi da je njena školska drugarica koja je onomad bila deblja od nje. Ova joj daje neče čudesne pilule za mršavljenje i kada ih studentkinja analizira, shvati da su napravljene od pepela kremiranih ljudi. Kako bi uštedela, napravi ih od kadavera koji secira i tu sada duh mrtve žene krene da joj se ukazuje i stvara se veza između nje i pokojnice koja proizvodi mnoge teškoće. Međutim, težina se gubi i cena se plaća.

Natalie Erika James je verovatno htela da se pozabavi "večnom" temom na sličan način kako je to uradio THE SUBSTANCE. A čak je i tema slična. Međutim, ovo je australijski film, sa odličnim glumicama i bez glamura koji se može kapitalizovati.

Realizacija je solidna. Film nije skup ali je snalažljiv i pedantan.

Međutim, kada uspostavi osnovnu premisu, nažalost sa tim ne zna kuda bi. Ima interesantnih kretanja, zanimljivih ideja. Ovo nije u polazu nekakav banalan horor, nekakav slasher, jurnjava, mehanika. Ali da li taj sofisticiraniji horor funkcioniše, ostaje diskutabilno. Vidim da ima ljudi koje je film pridobio. Mene nažalost nije. Kada je ušao u svoje dileme kuda bi, i meni je počela pažnja da luta. S druge strane, ovo opet nije A24 elevated horror iako bi po premisi mogao biti. Natalie Erika James je sklona da suštinski bude old school, ne beži ni od krvi ni od klanice ni od gadnih prizora, ali u sklopu dinamike celine to ne pronalazi svoje mesto baš uvek i dovoljno često.

* * / * * * *