Pogledao sam novi film Gabe Ibaneza AUTOMATA. Ibanezov HIERRO nije bio
bez nedostataka ali mi se dopao, imao je vrlo upecatljivu atmosferu
kojom je nadoknadjivao sporadicnu nedorecenost price. AUTOMARA je Euro
SF, koprodukciono zavijen u `globalizovanu` americku formu, svojevrsna
evropska varijacija na I. ROBOT sa Banderasom umesto Smitha.
AUTOMATA je ponovo kao i HIERRO jaca u pogledu atmosfere nego zapleta. Film u jednom trenutku vise nema sta da kaze, a i to sto govori ne spada u prvu ligu `zakljucaka o sukobima robota i ljudi`. Ipak, ukupan ugodjaj u spoju sa evropskim korenima filma, cini da AUTOMATA ostane vrlo simpatican nasov.
Banderasov lik je niskobudezetna euro varijacija na Smithovog junaka iz I, ROBOT. Kad kazem niskobudzetna pod tim mislim da umesto Smithovog visokooktanskog sarma kojim unosi `ljudski faktor` u vrlo kompleksan tehnotriler prepun masinerije, Banderas kanalise chandlerovski zamor i na planu glumacke igre i kad je rec o kostimu i opstoj runiranosti tela. Dylan McDermott je neprepoznatljiv kao korumpirani detektiv a Melani Grifith ima zanimljivu rolu koja je delimicno referenca na njen angazman u filmu CHERRY 2000. Od zvucnih imena, najmanje pruza Robert Forster, samo profesionalno kanalise lik zabrinutog detektiva-mentora.
Ibanezov film u preispitivanju ljudskosti u masinama ne dobacuje do svedske serije AKTA MANNISKOR a u pogledu socijalne kritike i visceralnosti ne dobacuje do Neilla Blomkampa. Medjutim, vrlo je prijata kao blago arghaizirani, atmosfericni SF triler sa stripovskim tonovima.
Ibanez se dobro sluzi CGI efektima i dobro ih spaja u postapokalipticnim ambijentima koji su pojedinim situacijama cak i retro.
Nadam se da ce Ibanezov sledeci film biti kompletniji posto su HIERRO i AUTOMATA pokazali da je vrlo vest u najznacajnijim aspektima rediteljskog izraza.
* * 1/2 / * * * *
AUTOMATA je ponovo kao i HIERRO jaca u pogledu atmosfere nego zapleta. Film u jednom trenutku vise nema sta da kaze, a i to sto govori ne spada u prvu ligu `zakljucaka o sukobima robota i ljudi`. Ipak, ukupan ugodjaj u spoju sa evropskim korenima filma, cini da AUTOMATA ostane vrlo simpatican nasov.
Banderasov lik je niskobudezetna euro varijacija na Smithovog junaka iz I, ROBOT. Kad kazem niskobudzetna pod tim mislim da umesto Smithovog visokooktanskog sarma kojim unosi `ljudski faktor` u vrlo kompleksan tehnotriler prepun masinerije, Banderas kanalise chandlerovski zamor i na planu glumacke igre i kad je rec o kostimu i opstoj runiranosti tela. Dylan McDermott je neprepoznatljiv kao korumpirani detektiv a Melani Grifith ima zanimljivu rolu koja je delimicno referenca na njen angazman u filmu CHERRY 2000. Od zvucnih imena, najmanje pruza Robert Forster, samo profesionalno kanalise lik zabrinutog detektiva-mentora.
Ibanezov film u preispitivanju ljudskosti u masinama ne dobacuje do svedske serije AKTA MANNISKOR a u pogledu socijalne kritike i visceralnosti ne dobacuje do Neilla Blomkampa. Medjutim, vrlo je prijata kao blago arghaizirani, atmosfericni SF triler sa stripovskim tonovima.
Ibanez se dobro sluzi CGI efektima i dobro ih spaja u postapokalipticnim ambijentima koji su pojedinim situacijama cak i retro.
Nadam se da ce Ibanezov sledeci film biti kompletniji posto su HIERRO i AUTOMATA pokazali da je vrlo vest u najznacajnijim aspektima rediteljskog izraza.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment