MUTINY

Jean-Francois Richet je pre ravno deset godina imao BLOOD FATHER i sa njim je obavio ozbiljno holivudsko diplomiranje iako je pre toga već sva zvanja doktora izgradio i odbranio u Francuskoj.

Deset godina kasnije, BLOOD FATHER i MESRINE, pa zašto ne reći i rimejk ASSAULT ON PRECINCT 13 ostaju nedosegnuti za Richeta. Detektivski film u epohi sa Cassellom je bio u redu, ali je PLANE sa Gerryjem Butlerom bio tanak, a nažalost rimejk BLAME IT ON RIO koji je već bio rimejk, bio je baš slab. U svakom slučaju, raduje me da MUTINY kod kritike nije doživljen onakvim kakav zaista jeste.

A jeste užasan.

Na ovom filmu pored Richeta radio je još jedan čovek kog poštujem na osnovu filma CONTRACTOR Tarika Saleha i taj scenarista J.P. Davis je imao već dve meč lopte sa Richetom i obe je promašio.

Ali, u izvesnom pogledu MUTINY je gori od PLANEa iako tehnički bolje izgleda i uverljiviji je.

Međutim, ovaj film u 88 minuta krtine i sa ogromnom špicom od oko 8 minuta, uspeva da bude neverovatno ako ne spor a onda komotan u naraciji gde gubi ogromno vreme na postavljanje niza opštih mesta. Ali, nisu u filmu sa Jasonom Stathamom problem opšta mesta već to što ih Richet tretira kao nešto u šta stvarno treba da poverujemo, ali materijal ne nudi prostor za to.

I tu ne ulazim samo u pitanje šta je zanimljivo nekom fanu hardkor akcije koji je odavno prezupčio, kao što sam ja, već i u nekom širem gledalačkom okviru. Naime, film kreće kao priča o bodigardu brodskog magnata kome ubiju gazdu i ovaj ga na samrti zavetuje da istraži šta se to dešava u njegovoj firmi. Kako bi to saznao, Stathamov junak se ubacuje s lažnim identitetom na teretni brod i na njemu otkriva da se u jednom kontejneru nalaze ljudi kojima se očigledno trguje.

Do istog saznanja dolazi i poštena bezbednjakinja koju igra Anabelle Wallis, i ubrzo njih dvoje moraju da se bore sa posadom koja je uključena u tu kriminalnu radnju i spremna na sve jer je sačinjena od vojnih veterana.

Ulog je veoma mali jer je od prvog trenutka nejasno zašto bi se kapetan i posada odlučili na ubijanje zaposlenika firme oko jednog kontejnera sa nevoljnicima i zašto ne bi prihvatili gubitak te pošiljke i napravili se ludi jer među tim licima nema nikog ko je unikatan, ko ima neki poseban organ za transplantaciju ili neko osetljivo saznanje i sl.

Premisa po kojoj će posada da uzme i izrešeta brod i ubija ljude radi tako "skromnog" tovara deluje vrlo neubedljivo, naročito jer ova "njuškala" deluju spremno da poveruju kako posadu ne čine krijumčari. No, kad odluče da ih likvidiraju pogreše jer su oboje ovih apsolutne mašine za ubijanje i opstanak.

Međutim, ni kada posle dvadesetak minuta, Statham uđe na brod, ni kada posle pola sata krene jurnjava, ona nije napeta, brod je dosadno pust, koliko god to korespondrialo sa stvarnošću, neprijatno prostran, i ovo je redak slučaj da reditelj ovog nivoa ne uspeva da iskoristi veliki teretni brod za dobru akciju.

Kada se tome doda premisa koja ne nudi uverljiv sukob i smislen ulog, onda je rezultat film koji odlazi ispod nivoa nečega što je Stathamov standardni vehicle i postaje nešto dosadno.

Otud, drago mi je da kritika nije pažljivo gledala film i da Richet posle njega nije osramoćen onako kako zapravo zaslužuje s ovakvim filmom.

* 1/2 / * * * *