THRASH

Zanimljivo je u kojoj je meri shark movie postao critic proof sprdačina u današnje vreme. Povremeno se učini da je to kazna za roditeljski greh jer je prvi blokbaster modernog doba koji je uzvisio ovu formu ali isto tako i omogućio da u njoj budu plasirane B-priče bio JAWS Stevena Spielberga.

Iako JAWS naravno ostaje osnovna matrica i u novim shark filmovima, do tačke da je to već dosadno pomalo dovedeno do paroksizma i gde su te lekcije postale opravdanje da se špara na efektima itd. sve ostalo je postalo krajnje campy.

Naravno, ponekad se pojave i neki ozbiljniji shark naslovi kao što je svojevremeno secimo Collet-Serra radio THE SHALLOWS ili ponešto od Johannesa Roaribertsa i Rennyja Harlina. Međutim, to je sve sad u senci SHARKNADOa i ostalih stvari kao masovno usvojenih etalona hate watchinga i stonerske zajebancije.

Novi film Tommyja Wirkole, u godini kada je producirao briljantan rimejk vlastitog filma OVER YOUR DEAD BODY u režiji Jorme Tacconea, jeste THRASH, Netflixov shark movie koji producira Adam McKay, dakle sasvim sigurno nešto što nije lišeno ambicija, ali po duhu blisko filmu Xaviera Gensa od prethodne godine u kom su ajkule pristigle u Pariz oko Olimpijade.

Ovde McKay sprovodi svoju ekološku agendu u premisi, da su ajkule zbog klimatskih ekstrema došle u slatkovodne sisteme gde nikada nisu bile i onda kada uragan potopi mali grad, ulicama, po kućama, dvorištima i garažama, ajkule napadaju ljude.

Wirkolin problem, što se mene tiče, nije u tome da li on zna da napravi film. Mislim da ume. Ali, on ima u samom pristupu nešto inherentno neozbiljno, svojstveno autorima koji dolaze iz low budget trash filma. On uvek ima dozu ironije prema stvarima koja nekada profunkcioniše a nekada baš i ne, i nekada ta svesna priglupost postupka zaživi a nekada zasmeta.

U ovom filmu imamo grupu različitih likova zarobljenu u opisanoj situaciji potopljenog grada kojim rone ajkule i nemilosrdno napadaju. Tu su grupa siročića kod zlog hranitelja, mlada trudnica koju spase mlada depresivna cura koja se oporavlja od porodičnog gubitka. depresivkin rođak koji nikako da krene pa zatim nikako da stigne upomoć.

I sad, s jedne strane, ovde imamo obilje generic situacija, naročito jer je Kaya Scodelario bila zarobljena u istoj ovoj premisi u Ajinom filmu CRAWL, pa nadalje. Međutim, iako je zapravo niz Ozploitation filmova otvorio put za te varijante poplavljenih objekata koje napadaju ajkule, i CRAWL nije prvi, on jeste za THRASH najreferentniji.

I sad imajući sve to u vidu, zaista mislim da je krajnje individualno kako će ga koji gledalac prihvatiti. Ima sigurno pulp hounda kojima će ova trashy premisa leći, ali za moj ukus THRASH nije u potpunosi to i za te potrebe je malo prespor. Ima i onih koji vole tradicionalno monster movie suspenser koje će zabaviti ali je za te kriterijume malo previše tupav. Međutim, ukupno uzev, iako je u celini ovo jedno veliko ništa ima tu svega i svačega za ponekoga.

Matt Weston koji je sjajno slikao Tacconea i koji redovno radi sa Wirkolom ovde radi solidan posao i u sadejstvu sa VFX ekipom na kraju dana pravi film koji će ipak stajati kao veoma upotrebljiv u Netflixovom katalogu, jer hteli ili ne hteli, nekada ćemo ga ipak pogledati.

* * 1/2 / * * * *