BIDAD

BIDAD koji je režirao Soheil Beiraghi je iranski film snimljen bez pomoći režima koji govori o mladoj pevačici koja ima teškoće da nastupa na odobrenim legalnim snimcima i priredbama tako da ulazi u underground gde može da peva ali se pojavljuje i policija i progoni posetioce.

Film je sniman bez dozvola i pomoći režima i za razliku od nekih drugih, veoma zanimljivih naslova tog profila, ovaj je naprosto toliko kalibrisan po svojoj naivnosti za konzumaciju na Zapadu, da potpuno promašuje.

Uspeo je da ima premijeru na festivalu u Karlovim Varima što je za tu vrstu maltreta kao što je tajno snimanje nečega što će kasnije biti javno i možda dovesti do nekih reperkusija, ipak premalo. Obično ti neki progonjeni autori koji krše pravila dobacuju do večih festivala ali isto tako, obično snimaju bolje filmove, i to ne samo bolje već i neobičnije.

Soheil Beiraghi je snimio jedan šupalj vesternizovan film u kom je zanimljivo to što Iran uopšte ne izgleda onako kako očekujemo, zli jezici bi rekli, izgleda kao neko francusko predgrađe, i to je možda i najveći kvalitet ovog i sličnih filmova. Zbilja nam pokazuje Iran koji ima srednju klasu i relativno konvencionalan način života u raznim aspektima.

U ovom slučaju, Beiraghi pokušava da prikaže tu omladinu iz generacije Z koja zapravo pokušava da iskorači iz iranske propisane svakodnevice ne samo aktivistički već i samim ličnim načinom života, međutim ne uspeva da to prikaže ubedljivo, i smisleno, i situacije koje bira su često neubedljive i neosmišljene.

Svaka atipična slika Irana vredi da se vidi, ali ovaj film ipak na kraju ne zaslužuje prelaznu ocenu.

* 1/2 / * * * *