Paul Monash, doajen američke scenaristike pisao je adaptaciju romana Rexa Stouta za ekranizaciju 2000. godine u režiji Billa Dukea. Nažalost, Nero Wolfe kao detektiv je statičan lik, sa dozom pitomog starinskog humora pa samim tim televizijski film THE GOLDEN SPIDERS: A NERO WOLFE MYSTERY nije mogao da kapitalizuje ono što su Dukeove rediteljske osnovne veštine a to su realizam, sposobnost da estetizuje život na margini, glumačka igra koja podiže problematične likove na nivo upečatljivih antiheroja. Sama podela je solidna, Maury Chaykin je zanimljiv izbor za Wolfea a Timothy Hutton je odličan kao Archie međutim između statičnosti glavnog junaka i dešavanja sa njegovim pomoćnikom van kuće stvara određenu vrstu disbalansa jer na kraju svega, ipak kao punktum nametnute su one statične scene. Nero Wolfe kao lik kome je um snažniji od tela ima unutrašnji život koji je jako teško prikazati na ekranu pa njegovi zaključci ovde deluje kao deus ex machina razrešenja, a Archiejev voiceover, iako preuzet iz romana ne pomaže u razjašnjavanju njegovih misaonih procesa.
Otud THE GOLDEN SPIDERS nije ništa više od solidne televizijske adaptacije koja nažalost ne uspeva da pronađe način kako da prevaziđe formalnu zakučastost proznog izvornika. Pa ipak, i takva ona važi za jednu od reprezentativnijih ekranizacija Nero Wolfea što samo pokazuje da ni preostale nisu uspele da odgovore bolje na iste izazove.
No comments:
Post a Comment