1917

Nisam nikada uspeo da se ukačim na Sama Mendesa i smatram ga rediteljem koji je napravio neka od najvećih zlodela, među kojima me je intimno najviše pogodilo ono što je uradio Bondu, potpisavši verovatno dva n ajslabija naslova u serijalu.

1917 je Mendesov zakasneli pokušaj da se ukači u priču sa prestige survival thrillerima. Dakle, Cuaron se tu okušao, a zatim i Innaritu. I sada će i on.

S druge strane, snimio je film posvećen na sećanjima svog dede, mada film nije i nikako ne bi mogao biti istinita priča, i govori o ratu, pa bih rekao da se ovde oseća i eho DUNKIRKa. A iskreno, ne bih zanemario i komercijalnu privlačnost tog filma kao nešto što je privuklo Mendesa ovoj ideji.

JER, 1917 je kao prestige picture, napravljen je da izgleda kao da je iz dva kadra i da se samim tim dešava u realnom vremenu jer nema elipse sem kad junak izgubi svest i to je pauza između dva kadra. Ali istovremeno, ovo je i film koji želi da ide na liniju akcione zabave jer znamo da će nešto što vidimo u daljini ubrzo doleteti do nas, da če junak kad naiđe na vodopad i pasti sa njega itd.

Tako da, Mendes želi malo tog DUNKIRK vajba. Gledamo neke ljude koji nisu akcioni heroji u nečemu što je ogromna bitka koje njihove sitne sudbine gura tamo-vamo.

Roger Deakins je odličan direktor fotografije, mada mi se čimi da se u Bondovima prilično ulpupao i pokazao da ima i boljih za tu vrstu zadatka. Ovde on snima film koji je serijom trikova napravljen da izgleda kao da je iz jednog kadra. Sama ta ideja je uvod u nešto što bismo smatrali impresivnim, ali danas je tehnika toliko napredovala da iskreno sada i nema neke impresivnosti u tome. Bez namere da zvučim nezahvalno, ali gledalac brzo zaboravi da gleda nešto što je koncipirano kao bravura sequence, jednim velikim delom zato što ono što gledamo nije previše zanimljivo, a samim tim se i taj koncept vrlo brzo guši. Naime, fotografija dosta funkcionalno prati događaje i ne nudi apsolutno nijedan atribut koji bi nam ponudio razlog zašto to nije snimljeno iz više uglova, pa sastavljeno.

Paradoskalno, sama radnja filma je dosta modularna, imamo cele delove koji se dese a mogli smo bez njih na nivou celine tako da kadrovi nisu podeljeni ali sama radnja jeste. Osnovnu misiju glavnih junaka koja bi objedinjavala ovo lutanje maltene i zaboravimo.

Kada je film krenuo, uzeo sam u obzir Mendesovo pozorišno stasavanje, ponadao sam se da će ovo biti neki odgovor na čuvenu Jevrejinovljevu predstavu o napadu na Zimski dvorac, da u tom jednom kadru ima nečeg ili jako filmičnog ili nečeg teatralnog ali nažalost nema ničega i nema nikakvog dubljeg smisla u svemu tome.

Imajuči sve to u vidu, barem imamo sreće što je 1917 prestige picture koji ne nudi neke blamantne zaključke, neke ekstremne pretencioznosti, nešto što će izazivati krindž. Ali, 1917 je film krajnje mlakih zadovoljstava. 

* * 1/2 / * * * *