SKATE KITCHEN Crystal Moselle je inovativan skejterski film u pogledu toga što su ovog puta glavne junakinje devojke. Dakle, nasuprot Larry Clarku i Gus Van Santu koji su se bavili estetizacijom "samoće muškog skejtera", ovde su glavne junakinje vrlo otresite i raspričane devojke iz autentične skejt grupe Skate Kitchen. Devojke su autentične i glumački zrele tako da su u potpunosti uspele da izgrade likove koji funkcionišu dobro na ekranu, pre svega kroz underplay iz kog proizilazi ubedljivost. U tom pogledu SKATE KITCHEN je maksimalno kapitalizovao "dokumentarni" stil snimanja jer je u glumačkoj razradi svakodnevnih situacija dobio izuzetno veštu dramsku rekonstrukciju. Štaviše, glumačka veptina svih ljudi na ekranu, a među njima ima i profesionalnih glumaca dovela je do dobro izgrađenog balansa i konzistentnog izraza.
TILVA ROŠ je važan film za našu kinematografiju i zanimljiv doprinos u ovom podžanru ali glumački SKATE KITCHEN ipak postiže bolje rezultate kad se suoči sa izazovima snimanja naturščika i njihovog uparivanja sa profesionalcima.
Iz dobrog balansa naturščika i profesionalaca proističe i dobar balans između dokumentarnog i estetizovanog tako da prelazi iz snimanja glavnih protagonistkinja u neke lirske pasaže deluje potpuno konzistentno i ne remeti stilsko jedinstvo filma.
Kao i vožnja skejta, tako je i ovaj film čitav u balansu, i rekao bih da je tu tačku uspeo da sprovede do kraja vrlo ubedljivo, i da se nametne kao izuzetno zanimljivo delo bez posezanja za jeftinim trikovima kojih su se laćali i Van Sant i Clark. Zaplet je rudimentaran ali taman onoliko melodramski koliko je potrebno da bi se film zaokružio, i da bi ispričao svoju priču iza zabeleženih ljudi i situacija, prirode i društva.
* * * / * * * *
TILVA ROŠ je važan film za našu kinematografiju i zanimljiv doprinos u ovom podžanru ali glumački SKATE KITCHEN ipak postiže bolje rezultate kad se suoči sa izazovima snimanja naturščika i njihovog uparivanja sa profesionalcima.
Iz dobrog balansa naturščika i profesionalaca proističe i dobar balans između dokumentarnog i estetizovanog tako da prelazi iz snimanja glavnih protagonistkinja u neke lirske pasaže deluje potpuno konzistentno i ne remeti stilsko jedinstvo filma.
Kao i vožnja skejta, tako je i ovaj film čitav u balansu, i rekao bih da je tu tačku uspeo da sprovede do kraja vrlo ubedljivo, i da se nametne kao izuzetno zanimljivo delo bez posezanja za jeftinim trikovima kojih su se laćali i Van Sant i Clark. Zaplet je rudimentaran ali taman onoliko melodramski koliko je potrebno da bi se film zaokružio, i da bi ispričao svoju priču iza zabeleženih ljudi i situacija, prirode i društva.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment