KILL BILL VOL.2 je izvanredan film. sa njim je Tarantino zaokruzio citav
stunt koji je zeleo da izvede, a to je provodjenje gledaoca kroz
doktoriranje na temu pet vrsta exploitationa, i to bas grindhouse
flickova.
zanimljio je da sam bas ovih dana gledao CIRCLE OF IRON koji se obilato citira u KILL BILL VOL. 2 a da sam iste veceri sa TCM snimio Tay Garnettov POSTMAN ALWAYS RINGS TWICE...
ono sto je glavni domet ovih filmova je to sto je Tarantino prepoznao da citav exploitation film pociva na konsatantnom prevazilazenju konvencije i konkurencije, i onda je u svoja dva filma ubacio situacije koje citiraju ili same u izvornom obliku prevazilaze standarde. upravo po konstantnom prevazilazenju redovnih dometa, KILL BILL transcendira eksploataciju i postaje umetnicki film, a opet s druge strane, u svakom kadru ostaje i exploitation...
moram priznati da KILL BILL VOL. 2 poseduje vecu toplinu spram likova i moze se posmatrati kao ozivljavanje, produhovljenje beslovesnog prvog dela. kao stari beslovesnik, ljubitelj Tony Scotta itd. moram priznati da je meni prvi deo drazi. naprosto, mene narocito ne zanima kakvi su to likovi. iskreno receno zanima me da vidim dobro rokanje i rezanje na pokret.
reagujem kao i vecina decaka.
prvi film je bio za decake. drugi film je za devojcice. na neki nacin, Tarantino se poneo kao Milorad Pavic. imamo KILL BILL za decake i devojcice. drugi deo je za devojcice. uspeva da ubaci emociju i humanu logiku u celo zbivanje.
iako me taj pristup narocito ne zanima, moram priznati da je u tome uspeo, te na neki nacim mogu reci da je zabavio i mene, coveka srca kamenoga.
zanimljio je da sam bas ovih dana gledao CIRCLE OF IRON koji se obilato citira u KILL BILL VOL. 2 a da sam iste veceri sa TCM snimio Tay Garnettov POSTMAN ALWAYS RINGS TWICE...
ono sto je glavni domet ovih filmova je to sto je Tarantino prepoznao da citav exploitation film pociva na konsatantnom prevazilazenju konvencije i konkurencije, i onda je u svoja dva filma ubacio situacije koje citiraju ili same u izvornom obliku prevazilaze standarde. upravo po konstantnom prevazilazenju redovnih dometa, KILL BILL transcendira eksploataciju i postaje umetnicki film, a opet s druge strane, u svakom kadru ostaje i exploitation...
moram priznati da KILL BILL VOL. 2 poseduje vecu toplinu spram likova i moze se posmatrati kao ozivljavanje, produhovljenje beslovesnog prvog dela. kao stari beslovesnik, ljubitelj Tony Scotta itd. moram priznati da je meni prvi deo drazi. naprosto, mene narocito ne zanima kakvi su to likovi. iskreno receno zanima me da vidim dobro rokanje i rezanje na pokret.
reagujem kao i vecina decaka.
prvi film je bio za decake. drugi film je za devojcice. na neki nacin, Tarantino se poneo kao Milorad Pavic. imamo KILL BILL za decake i devojcice. drugi deo je za devojcice. uspeva da ubaci emociju i humanu logiku u celo zbivanje.
iako me taj pristup narocito ne zanima, moram priznati da je u tome uspeo, te na neki nacim mogu reci da je zabavio i mene, coveka srca kamenoga.
No comments:
Post a Comment