THE DISCIPLES

THE DISCIPLES je televizijski film koji je Kirk Wong kako stvari stoje završio ne samo svoju holivudsku nego i opštu karijeru. Umesto njegovog imena na špici ovog zaista užasnog televizijskog filma potpisan je Alan Smithee.

Istini za volju, teško je zamisliti da je THE DISCIPLES iko zaista i zamislio kao film. Ovo deluje kao neprihvaćeni pilot za seriju koji je prosto pušten na home video tržište i plasiran kao TV film davne 1999. godine. O tome govori i činjenica da je godinu-dve kasnije, Kirk Wong bio u opticaju da režira jedan film sa Michael Jai Whiteom za Warner i Elie Samahu, i da mu se posle propasti tog projekta gubi svaki trag.

THE DISCIPLES je imao zanimljivu premisu - Fidel Castro naručuje od podzemlja u Majamiju da odseku ruku kubanskom pitcheru koji je prebegao u SAD i na pragu je veliki bejzbol karijere i velikog ugovora u MLB. Međutim, malo je reći da ona nije ni približno iskorišćena.

Zapravo i priča o premisi je više od onoga što ovaj naslov zaslužuje.

THE PROTECTOR

James Glickenhaus je čudan svat i o njemu sam ovde već pisao.

On je old money i sa 45 godina se povukao jer je shvatio da kao nezavisni producent i reditelj više ne može da se nadmeće sa majdžorima. Bila je to 1995. godina i očigledno nije bilo prostora da polazi Cormanovim putem koji je sa sličnim zaključcima onomad upravo krenuo da se takmiči sa njima. 

Glickenhaus je nasledio očevu firmu iz sveta finansija i nastavio je sa životom praćenim dozom dekadencije, tipa napravio je Scuderia Cameron Glickenhaus koja se bavi "budženjem" sportskih kola.

Imajući to sve u vidu, Glickenhaus je autor sa vrlo atipičnom karijerom. Krenuo je kao njujorški grindhouse autor, i uspeo je da se svojim velikim rezultatima nametne do toga da recimo snimi i THE PROTECTOR s kojim je Golden Harvest u saradnji sa Warnerom projektovao prodor Jackie Chana na američko tržište.

Ako imamo u vidu da je Warner bio pivotalan studio i za karijeru Bruce Leeja, pa zatim i prvi pokušaj Jackie Chana, kao i da je doveo Jet Lija prvi put u Holivud (iako Jet upadljivo nijedan svoj bitan holivudski film nije snimio za njih na kraju) možemo reći da je to ključni studio sa prodor HK zvezda. u globalni mejnstrim.

Jackie Chan sa filmom THE PROTECTOR nije prodro u globalni mejnstrim iako je ovaj film uprkos osrednjem bioskopskom rezultatu imao dosta solidan skor za njega van HK, naročito u Americi. Međutim, izazvan ovim filmom Jackie Chan je snimio POLICE STORY, sa idejom da pokaže "kako se to radi" i na kraju sa jednom od iteracija baš tog serijala, on konačno pokorava i Ameriku, doduše nikad više kroz Warner ali kroz njihovu kuću New Line, koja je u nezavisna vremena prva dovela Sonny Chibu na američke ekrane.

Dakle, THE PROTECTOR je zvanično proglašen za film posle kog se Chan zainatio i snimio POLICE STORY da. da pokaže kako se to radi. I u tom pogledu, nema sumnje da je POLICE STORY film koji je u svakom pogledu zaokruženiji i sa više "integriteta".

Međutim, sada sam reprizirao hongkonšku verziju PROTECTORa i moram reći da ni ovaj film nije za potcenjivanje. Nota bene, ovde ima jedna krupna i sjajna deonica koju je Chan sam snimio, i on ga je premontirao do tačke da se bitno razlikuje od američke verzije (ja se iskreno ne sećam koju sam prvo gledao ali mislim da bi po logici stvari morala biti američka jer je bila na nekoj Warnerovoj originalki).

U svakom slučaju, Glickenhaus je želeo da snimi američki buddy cop film u kome uparuje Chana i Danny Aiella, i to je već bio vizionarski potez jer taj format jeste bio osnov njegovih američkih ili amerikanizovanih produkcija, bilo da su s druge strane bili Chris Tucker, Owen Wilson, Johnny Knoxville ili John Cena. Zatim želeo je da sve krene iz jednog teskobnog B-filmskog Njujorka koji ne bi bio stran ni nekoj režiji Williama Lustiga, sa peckinpahovskim slo-mo nasiljem u pojedinim deonicama, walterhillovski grotesknim uličnim bandama i uopšte jednom vrlo naglašenom upotrebom lokacije, miljea i što je najvažnije filmofilskog iskustva Njujorka. Onda se priča seli u Hong Kong u kom se Glickenhaus i grupa građana s kojom je radio drže urbanog pakla, sa pomalo etno-ornamentalistike kao što je tuča na džunkama ali generalno sa opštom okrenutošću betonu, asfaltu, soliterima, industrijskim zonama, salonima za masažu i sličnim tropey objektima.

U pogledu izvedbe, tu je veliki Mark Irwin, čovek koji je definisao signature Cronenbergov look osamdesetih i snimio niz kapitalnih naslova ali kao i uvek kod Chana tu je veliki broj snimatelja. I definitivno se oseća Irwinova estetizacija u onim scenama koje nisu zajednički zločinački poduhvat. Dakle, Glickenhaus je doneo taj njujorški B-movie vajb i meni je to prijalo. Prirodno, ovde ima više pucnjave nego kod Chana inače, ali isto tako, kad se dođe do tuče i akrobacija ima i toga, i ne bih rekao da je Chan u pravu kada Glickenhausa smatra "aljkavim" u realizaciji toga (premda ovo jeste Chanova verzija gde je on "spasavao šta se spasiti može" jelte) pa bih išao toliko daleko da kažem kako je prožimanje dva pristupa akciji ovde dosta organski sprovedeno.

Danny Aiello nije tipičan akcioni heroj a ni komični sidekick i on ponekad u nekim scenama deluje kao turista, ali ukupno uzev snašao se dobro i iako je manje vičan borbi od Chana nije igrao ulogu "fizički nesposobnog brbljivca" što je mahom kasnije bio profil njegovih sidekickova. Aiello se pristojno snašao u ulozi koja izlazi izvan njegovog tipičnog repertoara ali svakako da je za Chanov prodor možda trebalo naći neko tipičnije personality actor rešenje.

U ovoj verziji ima nekih narativnih intervencija u kojoj autori malo gube konce u pripovedanju a ipak je reč o filmu gde je priča koliko-toliko bitna i ima je, ali ništa drastično. S druge strane, akcija je zaista prilično dobra, i sigurno da imamo ovde barem dve vrhunske Chanove scene koje mogu stati uz rame sa onima iz njegovih klasika, pa i pomenutog POLICE STORY.

Stoga, mislim da se Chan ogrešio o PROTECTORa i da je verovatno bio iritiran time što se našao na setu sa rediteljem koji se nešto pita, a u to vreme je on odavno bio gazda svoje karijere i svojih filmova.

No, Chanov loš animus na stranu, PROTECTOR je film čiji je osnovni greh to što nije Warneru doneo željeni uspeoh i čekalo se deset godina na uspelu meč loptu. Sve ostalo je u njemu onoliko dobro koliko treba da bude i zarobljava duh vremena u svakom pogledu.

* * * / * * * *

JUNG ON ZO

JUNG ON ZO iliti CRIME STORY Kirka Wonga bio je najverovatnija pozivnica koja ga je dovela do THE BIG HIT. Ovaj akcioni triler sa Jackie Chanom u glavnoj ulozi stoji u čudnom odnosu sa serijalom POLICE STORY. Naime, veoma je fluidno pitanje kako se Chan zove u filmovima iz serije POLICE STORY ali recimo da mu je ime na engleskom Kevin Chan. U CRIME STORY je Eddie Chan, dakle, to nije isti lik, ali može se na neki način umesiti u taj POLICE STORY univerzum ako baš želimo.

U trenutku kada je POLICE STORY kao serijal postao neka vrsta egzotičnog, praktično bondovskog stuntfesta, u CRIME STORY Kirk Wong apdejtuje Chana za okolnosti Hong Konga kojim, tada nismo znali ali samo trenutno, vlada John Woo.

Iako nema spora da je CRIME STORY takođe napakovan stuntovima, od kojih su neki veoma ozbiljni, likovi su drugačije tretirani. Sve je ozbiljnije, Chan igra karakterno a sve je lišeno humora. To stvara jedan čudan spoj serioznog krimića u mirnim scenama i stunt spektakla kad krene akcija, koji se od POLICE STORY prevashodno razlikuje što ovde ima krvi.

Konačno, POLICE STORY je serijal koji prima uplive sa strane. Zar nije kod Glickenhausa, Chanov lik po prvi nazvan Supercop i zar nije taj PROTECTOR bio povod da se radi POLICE STORY? Inače, u PROTECTORu se Chan zvao Wong. Go figure.

Chanova karijera je začuđujuće sačuvala svoj integritet ako imamo u vidu koliko je on umeo da bude reaktivan. Wong ovde uspeva da očuva njegov akcioni stil, ali da ga uozbilji u karakteru. Ne ide onoliko daleko kao Martin Campbell u FOREIGNERu koji zaista nudi totalnu i dosta uspešnu reinvenciju Chana kao "ozbiljnog" junaka, ali uspeva da napravi film koji funkcioniše iako ne bi trebalo.

Visokim tempom i Chanovom sposobnošću da glumački objedini razne elemente, Wong uspeva da prožme nespojivo i da učini CRIME STORY filmom koji uprkos svemu funkcioniše.

Činjenica je da u pogledu akcije on nije uspeo da napravi neke bitne intervencije u odnosu na onaj tipičan Chanov tadašnji okvir savremene urbane akcije izuzev toga što padovi imaju posledice i da samim tim nije rešio skroz jednačinu zvanu "skroz ozbiljan akcioni film sa chanovskim stuntovima" ali to nije ni bitno, parcijalno, na nivou jednog dela, ovo radi.

Kasnije je na BIG HITu, baš John Woo bio hongkonški kontakt koji je potpisan na špici.

* * * / * * * *

SANG HONG YAT HO TUNG KUP FAAN

SANG HONG YAT HO TUNG KUP FAAN odnosno ROCK'N'ROLL COP je film Che Kirk Wonga iz 1994. posle kog je snimio THE BIG HIT. Opet nije reč o nekom superreprezentativnom naslovu iako u njemu Kirk Wong uspeva da sklopi nekoliko zanimljivih scena no i dalje nije u onom simfonijsko-baletskom duhu tadašnjeg HK filma, i opet je bliži efikasnosti starog yakuza krimića.

Glavni junak ovog filma nije nikakav FORD FAIRLANE. Naprosto, detektiv je ljubitelj muzike no to ga ne boji posebno. Ima par scena u kojima muzicira kao hobista i to je to. Ovde je priča vezana za nešto drugo - hongkonški detektiv odlazi u NR Kinu da reši slučaj jednog kriminalca koji operiše na obe teritorije.

U tu se onda ne desi ništa posebno, ima tu undercover rada, fatalnih žena, dvostrukih igara ali sve to je izloženo u nekom visokom tempu gde je teško pohvatati ko šta s kim, a i ne deluje dovoljno supstancijalno da bi se gledalac previše udubio.

Ima upečatljivih scena, ima neke dobre atmosfere ali i dalje ovo je veoma lokalan Wongov domet posle kog sledi njegov holivudski klasik globalnih rezultata.

* * / * * * *

MAI QI MANKEDUN

Kirk Wong odnosno Che-Kirk Wong bio je jedan od najčudnijih svatova koji je iz Hong Konga pristigao u Holivud u talasu koji je otvorio John Woo. Dok su Tsui Hark i Ringo Lam bili velika imena, Ronny Yu i ime i plus dobar poznavalac engleskog jezika na kom je školovan, Kirk Wong je došao sa jednom relativno neupečatljivom karijerom. Snimio je jedan - izvanredan - mejdžor film THE BIG HIT, bio u pregovorima za još jedan potom, kao Alan Smithee potpisao jedan DTV sa Ice-Tjem i nestao.

Ja sam ga znao kao reditelja jednog zanimljivog filma sa Jackie Chanom u kom je on išao linijom "serioznijeg" krimića i ništa drugo njegovo nisam ni gledao, no evo sad dostupnost svega i svačega otvara mogućnost da se to nadoknadi. Međutim, ko će se setiti baš Kirk Wonga?

Kirk Wong je u THE BIG HIT napravio zanimljiv spoj lucidne, raspojasane komedije i spektakularne HK akcije. Marky Mark će potom još biti u HK gasu kada je kod Jamesa Foleya odigrao buddy cop film sa Chow Yun Fatom.

U ovom filmu on snima za Golden Harvest i na lokacijama u Njujorku, ali rezultat nije pokušaj da se napravi Chanov PROTECTOR. Naprotiv, izuzev Carrie Ng u filmu nema internacionalno poznatih glumaca, njihova igra je sa dosta lokalne komedije, dakle unutar nekog HK dometa, a akcija je povremeno zanimljiva, dinamična i nasilna u maniru Fukusakuovih jakuza filmova mnogo pre nego tada već etabliranog očekivanja od Golden Harvesta i hongkonške produkcije.

Međutim, ništa od svega toga nije dovoljno upečatljivo da bi ono što je uspelo preteglo nad onim što je naprosto bezveze i mnogo više liči na traćenje resursa kao što je samo snimanje u Njujorku.

* 1/2 / * * * *

IL ROSSETTO

Damiano Damiani nije bio gadljiv ni na jedan žanr.

Otud ne čudi da je njegov prvi film pisao Cesare Zavattini, scenarista koji je obeležio italijanski neorealizam, kojim se Damiani nije bavio previše, ali svakako da se na to oslonio u nekoliko navrata. U svom prvom filmu on snima jednu kriminalističku priču u formi ali u suštini psihološko-socijalnu u svom sadržaju. Ovde nema elemenata neorealizma u estetici. Štaviše, Damianijev Rim je prikazan mnogo pre jedna urbana celina "belih telefona", ali postoji jedan drugi zapravo ključni aspekt realizma a to je definisanje odnosa među pojavama i događajima.

Pogrešno je, po mom mišljenju, ono što mnogi kritičari naglašavaju kako ovim filmom Damiani antizipira ceo poliziotesschi žanr pa i svoje filmove koje je u njemu snimio. U ovom filmu dobijamo deo onoga što je Damiani unosio u žanr, a to je pokušaj da se, koliko je to moguće, seciraju društveni odnosi, ali ako se ovde išta anticipira, to su pre njegova interesovanja nego format žanra koji će kasnije nastupiti.

Dakle, ovo je u osnovi priča o policijskoj istrazi ubistva prostitutke ali njeni protagonisti su mladi lepotan sumnjivog zanimanja koji je pred ženidbom za bogatu naslednicu i dvanaestogodišnja devojčica koja je zaljubljena u njega i ucenjuje ga da je prihvati jer ga je videla kako je izlazio iz žrtvinog stana.

Damiani se odlično poigrava time što niko zapravo ne zna šta se desilo i ko je šta video i između devojčice i protagoniste gradi zanimljiv odnos.

Samo u zavšrnici, film potone iz jedne urbane melodrame u neko maltene agatakristijansko rasplitanje, i uprkos tome što sama završnica i razrešenje nose nepatvorenu snagu, nemaju formalnu eleganciju dotadašnjih dešavanja.

Ipak, reč je o vrlo solidnom debiju koji je sigurno bio još snažniji u svoje vreme i otvorio je Damianiju mnoge prilike.

* * * / * * * *

BLOOD CRIME

BLOOD CRIME je televizijski film iz 2002. godine koji je vrlo kompetentno režirao tada već veteran William A. Graham. Za nekoga ko ima televizijske uspehe kakav je recimo 21 HOURS AT MUNICH,zbilja nije neočekivano da nešto snimi dobro, ali ovde je već bio u poznijim godinama, pa televizijski film zaslužuje pohvale za to što za početak deluje energično i savremeno.

James Caan je u šerifovskim godinama i igra šerifa. Johnathon Schaech igra sijetlskog detektiva. Dakle, imamo "masnu" podelu i priču koja im odgovara.

Naime, detektiv iz Sijetla polazi na izlet sa suprugom. Na izletu nju neko napadne i siluje i on posumnja na jednog seoskog đilkoša i isprebija ga. Kada ode da preda ženu u bolnicu i prijavi policiji, zatiče Šerifa koji istražuje netom počinjeno ubistvo svog sina - pomenutog đilkoša kog je ovaj isprebijao.

Šerifu imponuje da mu se u istrazi pridruži kolega iz velikog grada, i to glavnom junaku pomaže da pomete svoj trag ali dva zločina se neumitno uvezuju i razotkrivanje postaje neminovno.

BLOOD CRIME ima priču koja nategnuta ali u osnovi prihvatljivo uverljiva da se može ispratiti. Grahamova inscenacija je energična a dva glavna glumca imaju dovoljan star wattage da ovo sve iznesu do nivoa jedne potrošne robe koja eto i posle 22 godine može da se troši.