GUNCHE

Sang-ho Yeon je eminentan žanrovski reditelj u dovoljnoj meri da mu je novi film GUNCHE doživeo premijeru u ponoćnom terminu, van konkurencije, u Kanu, u formatu u kom je ranije bio Woody Allen.

Gledao sam tri njegova film i uprkos tome što TRAIN TO BUSAN po meni nije bio dorastao hypeu, sva tri su bila odlična. Međutim, u međuvremenu je on nasnimao još dosta toga i kad je reč o filmovima i u serijskom programu i postao je bitan dobavljač za Netflix.

GUNCHE je prvi film u kom nisam osetio osnovnu karakteristiku Yeonovih filmova koje sam gledao i koji su mi bili dobri, a to je njegov background u animacijia i iskazivanje karaktera kroz fizičku akciju i njenu suštinsku dramsku razradu.

Nažalost, ovaj film mi je izgledao kao neki angažman u kom su likovi svesni ne samo da su u nekom filmu nego da su vrlo konkretno u Yeonovom filmu. Uvođenje likova je ekspresno ali na jedan loš način. Volim kad se likovi brzo uvedu ali i kad su toliko generički da nema šta da se uvede nego prosto odmah se pojave, znamo ko je ko, šta je šta i vozi. 

Kao i u BUSANu, Yeon hoće da malo uvede neke novine u koncepciju zombija ali opet ne pravi ništa senzacionalnije premda jeste kreativniji nego prošli put. U suštini sa tom inovacijom koju uvodi i sa njenim implikacijama ne pravi ništa naročito i ne uspeva da njome pomeri opšte okvire filma iza tipičnog okvira nekog zombi filma sa podosta akcije.

GUNCHE je korektno izveden, na nivou koji se očekuje od Yeona, ali u njemu se već oseća jedna karakteristična žanrovska potrošenost koja se javlja kod reditelja kojima žanr postane rutina i kojima princip "za koga je dobro je" krene da preovladava.

* * / * * * *