HER PRIVATE HELL

Nicolas Winding Refn je ove godine zapanjio Kroazetu svojim novim filmom HER PRIVATE HELL. Ipak, kada se pogleda film, nema mnogo razloga za tako burne reakcije.

Film je nesumnjivo jako slab, ali ne vidim ga kao neku vododelnicu u Refnovom opusu.

Naprotiv, on je prirodna erozija jednog rukopisa koji je funkcionisao jedino u filmu DRIVE, da bi onda krenuo da tone u dekadenciju u ONLY GOD FORGIVES i NEON DEMONu gde su simfonijska vizuelnost i vibe filmmaking počeli da odnose primat nad sve slabijim i slabijim pričama. Dok je u DRIVE bio pronađen pravi balans između jednostavne pulpy priče i prenaglašene vizuelnosti, u ovim filmovima je priča bila slaba i povlačila se pred vizuelnošću ali oni nisu suštinski dosezali sfere čistog filma nego su delovali polovično, ni kao neki apstraktni modni videi i kao u potpunosti formirani narativni filmovi nego jedan neuspeli čin između čiste vizuelnosti, i veoma vizuelno ekspresivnog narativnog filma, pritom sve to duboko u okvirima nečega što su drugi autori odavno i postigli i apsolvirali i napravili kako treba.

I možda je ovo poslednje i najveći problem novih Refnovih radova, dakle oni ne idu ni na jednu stranu do kraja, a sve što na kraju dobijemo su pokušaji kombinovanja i neuspešnog imitiranja autora kojima su neki zahvati naprosto uspeli.

Refnov film svakako nije direktan omaž bilo čemu kao ono što rade Helene Cattet i Bruno Forzani, ali na kraju šavovi raznih inspiracija postaju preočigledni i to nijedna doza Kennetha Angera ne može da prikrije.

Kad je reč o nesposobnosti da se odmakne od priče i od pokušaja da se bavi pojmovima vizuelnim putem, ovaj film možda i najviše svedoči. On ne samo da je opterećen odnosima među likovima, već je opterećen i dijalozima kroz koje se oni ispoljavaju, sporazumevaju, sukobe itd. Za film koji u toj meri želi da bude ideativan, atmosferičan i vizuelan, HER PRIVATE HELL je nepodnošljivo verbalan, i previše oslonjen zapravo na priču, a ona pak uopšte ne funkcioniše i nije ni približno na nivou koji je potreban.

Otud, kao i svaki istinski promašaj, HER PRIVATE HELL je nedopustivo slab ali i krajnje neupečatljiv film. Svako prenaglašavanje njegovih nedostataka je samo usluga autoru i stvaranje lažnog utiska da je snimio nešto snažno.